neću da započnem blog psovkom,
ali ovako je još gore, započeo sam ga sa "neću"
iako sam razmenio milion poruka posle maratona, i iako maltene svako zna šta se desilo, evo da ukratko rekapituliram za one koji su ostali bez tih vesti
nakon tog nekog koncerta u petak uveče, spavao sam od 03 do 06
odmah sam znao da je to katastrofalna vest, ali šta ćeš
mislim šta da radiš u 06 ujutru kad ukapiraš da si totalno budan?
nemam nikakvu inekciju koju bih mogao sebi da ubrizgam, pa da padnem u dubok san još narednih par sati
te večeri sam bio koma nad komama
legao sam u 18, i odmah zaspao kao zaklan
e ali...
probudim se ja u 24, nakon par minuta to se već zvalo 00
i ništa, zevao u plafon, govorio sebi "spavaj, spavaj" ali malo morgen
prevrtao se do 04, onda konačno zaspao, i u 06 me lola probudila
kaže zakasnićemo na maraton
i tako...
u petak sam se samo provozao sat i po biciklom,
a u subotu smo doduše pola dana šišali travu i sređivali vrt
opet računam, za noge je lakše nego da sam trčao 3 sata
nemam pojma
u nedelju sam bio nešto neraspoložen, bezvoljan, umoran "bez razloga"
nikada nije bila ovolika gužva na maratonu
uvek si mogao da trčkaraš u zoni starta
sad se nakupilo ljudi, katastrofa
stajao sam tamo u drugom redu 15 minuta, nepomičan
mogao sam samo da sanjam zagrevanje
otprilike je ovo poslednji put da sam trčao Beogradski
jedino ako ne nađu rešenje da startna linija/zona bude 3 puta šira
prva 2km su me bolele butine, ajme, kao da sam tek uradio 5000 čučnjeva
posle toga, nizbrdo me otpustiše butine, a krenuše pokosnice
katastrofa, bolovi da ne poveruješ
trčim i smejem se u neverici, nemam pojma šta se događa
popnem se na brankov most, e tu su krenula leđa da me bole
dobro, leđa su me mučila celu subotu, od vukljanja one kosilice
nema veze, trčim dalje
nisam stigao ni do 10km, počeše da mi trnu stopala
isto kao na Reciklažnom
a pazi, iste patike sam nosio i na Noćnom, trčao 3 sata bez problema
svašta
nešto kao uvrtao stopalima, krivio na spolja, na unutra,
divio se ljudima koji nemaju takve probleme nego eto, samo trče
čoveče koji je to blagoslov
ništa, pojačao ja, prestigao sve koji su me prošli u zadnjim kilometrima, prešao iz laganog tempa u tempo trčanje, maraton je oduvek i bio Tempo
tako negde do 18-og km, sasvim mi bilo fino, što se tiče napora
par puta sam zastao i prosuo malo vode po patikama
nekako mi bilo vruće dole, rekoh dobiću žuljeve odozdo na stopalu
na onom metatarzalnom delu
ako bude šljapkalo, neće biti trenja, ko ga šiša
i upalio recept, smirilo mi se to žarenje
još mi malko trnu ti delovi, nemam pojma zašto, ali ignorišem
i tu odjednom, da li od vetra, ko će znati, tek neki groooozan osećaj
kao da ta voda kojom sam se polivao, onako malo, pošpricao,
kao da se bukvalno zaledila na vetru
trčim, i odjednom mi je stravično hladno
butine, listovi, sve se koči, kao da trčim maraton polu-go, na minus 10
i krenuše bolovi u ligamentima skočnih zglobova
kao da sam juče iskrenuo oba skočnjaka, pokidao ligamente
onaj oštar, jak, ubitačan bol
ooo bože, šta je sad????
ništa, usporim ja
vidim da me "neće", ajde, rekoh, idem da kaskam, da trčkaram
dotle sam već bio prošao više od pola
okrenem se, vidim profu i filipovića na 100m iza
rekoh sad će oni mene polako stići, pa ću s njima
ali to što sam mislio da će biti kilometar, oteglo se na 5km, nikako da me stignu
a još sam i zastajao, još 2 puta sam opet malo promasirao stopala,
onako spolja kroz patike, i opet malo došpricao vode
i negde oko 28km me napokon stigoše, ja kao malo za njima,
vidim da su se "primili", verovatno od adrenalina,
kao sad oni nešto nabijaju tempo, a vidim da im je teško
a do cilja još sat vremena
rekoh, ovi će popucati kao lajsne (do kraja je profa iz tog ritma za 3h02 izgubio oko 4 minuta, a filipović 8 minuta, više od pola minuta po kilometru, dakle ispravno sam ih procenio)
trčao ja tako još par kilometara na 20m iza njih, posmatrao ih,
i u nekom trenutku mi dođe tako neki crv, razmišljam,
a zašto se ti ovde glupiraš?
jesi hteo ispod 3 sata, jesi
jesi prošao pola za 1h31, jesi, a jel ubrzavaš sad, jok brate
vrućina i vetar, računaj da će svakome dodati bar 5 minuta
dobro svima drugima +5 znači meni +2, ali ni to nije za zanemarivanje
čak i da ti sve ide po planu, tih 3h će da ispadne 3h02
jel ti se trči sad do cilja, samo da bi opet završio za 3h02,
a i to samo ako te ništa dodatno ne zaboli?
a u tom času su mi stopala opet polu-utrnula :-/
bar da mi ništa tako dodatno ne smeta,
da smo samo ja i moje noge protiv asfalta, verovatno bih zagrizao
pa i u podgorici sam prošao pola 1h30 pa završio 2h55,
i u beogradu sam prošao zadnji put pola za 1h29 pa stigao za 2h53
ja kad spustim ručnu, tu nema granica, ali samo ako me ništa tako nepravedno ne muči
volim izazove, ali ne volim kad me zajebava nešto tako, sa strane
i razmišljanje je trajalo bukvalno 5 sekundi
ugledah lep travnjak sa strane, skrenuh, legoh, izuh patike
i neki neopisivi osećaj srećeeeee
legao sam na zemlju i zamalo zaspao
ležao tako na leđima nekih 10 minuta, možda i 20, nemam pojma
već sam poverovao da sam u krevetu
posle toga sam se malo pridigao i posmatrao maratonce koji prolaze
tj teško je to nazvati maratoncima jer je većina hodala
mislim maraton je disciplina trčanja na 42km, a ne hodanja
ajde nećemo da cepidlačimo, da im ne kvarimo dostignuće
koje ne postoji, ali kao što rekoh, nema veze
ovo nije svetsko prvenstvo gde dolaze samo oni sa normom,
ovo je više fb event nego sportski događaj, ovde svako dobije medalju
dobro, svako osim mene, hahaha
i tako, prošetao se ja maksimalno lagano,
birao neke ulice kuda ranije nisam prošao, upoznao novi bgd
sve skupa sam do cilja nakupio 42km, da ne poveruješ
ucrtao sam sutradan celu svoju trasu u mapMyRun,
i trčeći i šetajući deo, i kad je izašlo na 42, počeh da se smejem kao lud
kad vratim film, koliko ljudi je VEĆ šetalo tamo gde sam ja odustao,
ispadne da sam pretrčao veći % staze od prosečnog učesnika maratona, tog dana
svašta
ali mi naravno nije bilo žao što sam odustao,
bio sam, a i dalje sam, ubeđen da je to bilo najpametnije
šta mi treba da se saplićem još sat vremena,
kad sebi zaista nemam potrebu da išta dokazujem?
(a drugima nisam NIKADA imao potrebu da nešto dokazujem)
vidi, nema puno mogućnosti
ili ću nekada, ikada, imati patike u kojima ću moći da pretrčim maraton bez problema,
ili ću ostati jedini čovek na svetu koji nikada nije istrčao maraton u idealnim uslovima
i lični sam trčao u patikama za broj većima koje su mi kao čamci landarale oko stopala, pa ništa, maltene sam na to navikao
obrni okreni, proslaviću se, ovako ili onako
mada bih više voleo da ipak nađem te neke čarobne patike,
i da otrčim taj neki maraton bez problema, idealan maraton
jednog dana, u nekom budućem životu
ili to, ili da batalim asfalt i ravnicu
jbt kako me na tari ništa nije mučilo?
skoro 6 sati sam trčao bez prestanka, i ništa, mogao sam još toliko
ili da trčim ravan maraton u brooks cascadia????
mada, sve nešto mislim da bi me u tom slučaju i one nažuljale
bzvz
eto
dan nakon maratona sam trčao 23km po brdima,
dan kasnije 15km, pa dan kasnije još 17, i danas 21km
naravno sve gore-dole
sutra - dužina :-P
Nema komentara:
Objavi komentar