srijeda, 7. svibnja 2014.

jet lag

i tako sam trčao i trčao i trčao
blog nisam pisao
pisao sam sve i svašta, pisao sam neke priče,
dangubio sam po fejsbuku kao najveći kreten,
kad sabereš sve komentare koje ostavim u toku dana,
to daleko premaši najduži blog koji sam ikada napisao.
nema veze, ajde, nećete me na lomaču zbog toga
valjda

dakle brojke "daj nam brojke, daj nam brojkeeee!"
na maratonu sam pretrčao 30km,  zatim po danima 23, 15, 17, 21
(tu sam završio prethodni blog) dalje bez odmora 22, 17
to je 6 dana nakon maratona, dakle zadnje je bila subota

te subote oko podne smo seli u auto i otišli preko planinâ u Užice
to je 90km prema jugu, manje-više
uveče je trebao da bude neki rock festival
kad smo stigli tamo, prvo smo krenuli na pešačenje
uhvatila nas provala oblaka
promašili brdo na koje smo krenuli, i na kraju sa pogrešnog brda
gledali na tvrđavu koju smo hteli da posetimo,
s tim da smo je gledali iz pričije perspektive (!!!!)
moroni

opet nekim stazama i kroz tuđa dvorišta, jedva se izvukosmo
blato do kolena, kiša pljušti, nisam baš tako zamišljao "šetnju"
vratili se u auto
najeli se jagnjetine i popili po pivo
jagnjetinu poneli od kuće, da ne propadne
da ne bi po pekarama jeli neka govna, nego "žvaći domaće"

i posle toga, "napolju kiša i dalje sipi..."
("... ništa novo pod neonom", Azra)
promenih čarape, uđoh u iste one mokre patike, i via
odoh da trčim
u nekoj torbici sam spakovao telefon,
prethodno uključio MapMyRun, pohvatao satelite, i startovao ga
rekoh, kad se vratim, da vidim kuda sam sve išao

sad ću da prekopiram taj status sa fejsa
"sat i po trcanja i upoznavanja brda iznad Uzica.
odmah posle dva km sam uleteo na groblje,
posle pet km sam pronasao gradsku deponiju,
i nisam ni stigao da se zapitam sta li je sledece,
upadoh u neku maglovitu prasumu
u kojoj kisa ne prestaje da pada jos od kamenog doba,
zbog cega su kisne gliste velicine poskoka.
sva sreca da su bile miroljubive.
a sad na koncert."

to je bio jedan mini blog, onako s kolena, pred koncert.
koncert je trajao od 21-02,
vraćali smo se kući kroz pljusak i krivudali preko brda,
najbrži mogući tuš, i spavanje.
te noći sam spavao od 04-10.
tog dana tačnije, jer u 5 već svane.
koliko sam vremenskih zona promenio, samo nebo zna
(tako se kaže...)

i tako je svanula nedelja a da mi niko nije javio,
u podne sam doručkovao,
popodne sam mislio da ću "malo kasnije" na trčanje,
uveče sam krenuo da užinam pa rekoh posle ću na trčanje,
i utom je pao mrak a ja opet otišao da spavam
dakle nedelja - dan odmora
NE
nedelja - dan u komi

u ponedeljak trčao 26km explorer-ski, kroz neka sela kuda nikada ne idem
uveče legao u 21:30, još uvek neispavan,
probudio se ujutru u 03 i više nisam zaspao (!!!!)
jednog dana legneš u 4, a prekosutra se probudiš u 3
koliko je sad to vremenskih zona unatraške,
e to ni ono Nebo od malopre nema pojma
tog dana trčanje je bilo mrtvački sporo,
ali na suncu i na +19, gde ćeš veće sreće
dapače, bilo mi je drago što sam bio umoran,
jer mi je tih planinskih 21km puno duže trajalo

Nema komentara:

Objavi komentar