neočekivana brzina...

to jest, pazi sad. postoji brzina i brzina, štonobirekli.
što je nekad bila brzina, sad ne postoji,
došli su neki novi klinci, sve je postalo preBrzina po modernim rečnicima.
ali evo, kako je izgledalo makar sećanje na te stare brzine.
reče Lola - gde ćeš da trčiš, da idem malo s tobom.
mislila je na biciklu, naravno.
pffff, rekoh, otkako me muči ovo stopalo, slabo idem baš po ravnom.
čak i ono ravnjikavo izbegavam.
ajmo donekle zajedno, pa ćemo da vidimo šta će da bude.
i tako, krenuli mi prema Debelom brdu.
imamo prvo 3km kroz grad pa onih prvih valovitih 10-ak km asfalta.
duvao istočni vetar, znači u leđa.
vidim da su mi koraci onako, hrabri. kao zamahujem nešto.
šta je sad pa to, pitam se, valjda je do kafe?

prethodnog dana jesam doduše išao lagano, ali je trajalo skoro 2.5 sata po brdima.
baš mi pre par dana reče jedan drug - poznajem jako malo ljudi koji uopšte mogu da shvate tvoj izraz "planinsko trčkaranje", a ti si definitivno jedini koji to uopšte ne doživljava kao Trening.

gledam u one oznake na putu, na svakih 25m je crta.
kad trčim dužinu, neki lagani tempo, to mi je obično 10 dvokoraka.
dakle korak 125cm. to je to, dalje zavisi od frekvencije.
pri 90 dvokoraka u minutu, to je 225 metara, dakle 4'26''/km.
juče primetim da trčim opuštenije, lenjo, možda 88 dvokoraka/min,
ali da su koraci na mestima za 10% duži.
uzbrdo mi zatreba i po 22-23 koraka za onih 25m od crtice do crtice,
ali zato nizbrdo pregazim i sa 17, dakle koraci od skoro metar i po.
nije ništa prema kenijskim standardima ali jbg, nije ni loše.

odlučim da teram dalje po tom blago valovitom putu.
lola ushićena što neću pobeći u šumu, pa da ona mora sama da se vraća biciklom u grad, nego ćemo ceo dan biti zajedno. jedino što ona krivuda po putu kao neko dete pa pored svojeg treninga moram i na to da pazim i da svaki minut-dva vičem "beži desno" kad čujem da otpozadi nailazi auto.

prođem 7km na vrhu maleckog kupserčića, okruglo 31'30.
e sad goni me ona vetrina u leđa, računam da povratak neće biti BITNO brži.
ali prvo još 3.5km u istom smeru, i povratak na to brdašce,
pa ću tek onda računati dalje.
tih srednjih 7km sam završio malo brže,
tako da sam na tačku 14km stigao za 1h02'.
dakle 31'30 + 30'30''.

računam, nije trka, sunce je i +23 stepena, naglo je otoplilo.
vidim da podosta kuvam, ne toliko od napora nego čisto od vrućine.
kažem, ja ću sad malkice da isfušerim ovaj povratak,
idem za 30', ionako uopšte nisam planirao da trčim Pocu,
nego da odem na trčkaranje pa šta ispadne.
to što su mi noge slučajno živahne,
ne znači da sad treba da se sa'ranim 3 dana pred trku po brdima od 24km.

i tako strčavao ja u grad lagano, tj nije sve ali ima par km nizbrdijih.
vetar više manje, čak mi je i prijao što je bio tako jak.
i sve kao ja ugađam da ubodem, da tačno završim za 1h32.
rekoh i to je odlično, na ovoj stazi mi je trening rekord valjda 1h28.
verovatno sam bio i odmoran i raspoložen tada.
i dođem na kilometar i malko od kuće, i prc.
vidim da ću da stignem okruglo na 1h31'30''.
svi koji me poznaju, znaju da to ne mogu da podnesem.

pustim korakčić, lola če - iju, šta bi'? rekoh - sat trijes kec.
zum zum zadnje tri ulice, dođem na kapiju, štopka kaže 1:30:50
znači zadnjih 7km za 28'50''. hmm.
kad ja ne bih prećerao, ne bih ja bio ja.

prvi put u zadnjih pet godina da nisam dohvatio pivo,
nego se napio ladne česmovače odmah u šupi, ne da je prijala.
poturio glavu pod česmu, mmmmmmmmmilina.
i posle toga opet malo šišali travu. čuj malo, sat i po.

juče sat i po najlaganijih mogućih planinskih kilometara,
usput hvatao neko kuče po granju, snimao dokumentarac za Nat Geo.
danas je bio planiran dan odmora ali eno dole me već čeka bajk,
da odem sa rancem da pokupim onu cvileću malu muku na brdu
i da ga spustim u grad. valjda će ga neko uzeti, muškić je.
tako ću dobiti gratis trening, ali šta ćeš, viša sila.
kao što prekjuče na treningu "nije bilo Svetsko",
neće biti ni u subotu u Krašiću,
ni u nedelju 900m visinske razlike na Sljeme.
lajf gouz on, samo da me stopalo ne muči.