plitvice

prvo da napišem o zadnja dva dana. hajde nek budu tri, posle maratona. ponedeljak je prošao u šetnji po Slunju i dugačkom putovanju kući. nismo zakačili puno pljuskova, samo taman onoliko koliko da nam operu auto, to je najbolja kombinacija. autoput nije prljav kao mali lokalni putevi i pljusak na autoputu je isto što i prolazak kroz auto-praonicu.

utorak, u utorak sam menjao delove na mtb-u, onaj stari čelični GT Palomar od 15 kila. stavio sam mu novi pogon, novi lanac, novu kasetu pozadi, i sad sve šalta besperkorno. podmazao i otišao da isprobam, završio na hronometru. 7km lagano dok izađem iz grada, pa 21km (10.5 + 10.5, tako mi se slučajno pogodilo zgodno mesto za okret) jako, pa istih 7km lagano nazad. tih 21km tempa sam napravio 34 prosek, napominjem da se radilo o bajku sa 1.75" širokim polu-slick gumama.

juče pak, rekoh ne bi bilo loše da odem da trčim. nisam imao pojma u kakvom stanju ću zateći noge, treći dan nakon maratona. krenuo sam stzarom biciklom, da se malo razmrdam tih 5km dok izađem iz grada, vezao je za jedan mostić i nastavio trčeći. neka okvirna ideja mi je bila da to bude 10km iz deonica, tipa da stanem nakon svakog kilometra i odmorim par minuta, pa da nastavim dalje. pa sam se još usput na bicikli predomislio, rekoh idem 20 puta 500m, to mi je lakše, a brzina neka bude ista. što bi Ana Subotić rekla, idem "na ritam".

nisam imao pojma šta da očekujem, rekoh, ako bi to moglo za 35 minuta, bilo bi bajka. s jedne strane pretrčati 10km za 35 minuta je itekako veliki napor, s druge strane raditi hiljadarke po 3'30'' zvuči smešno, nekada sam mogao tako da trčim tempo, na Ušću sam jednom pretrčao svih 8km tom brzinom, kao i par puta na Adi na trci od 7650m...

prva petstotka je prošla valjda za 1'52'' ali je bila blago uzbrdo, rekoh hajde, neka mi kilometri idu i za 3'40'', i to je brže od bilo kojeg tempo trčanja koje mogu da zamislim u tu "sredu nakon Plitvica". kasnije sam malo ubrzao, i opet se predomislio. shvatio sam da sam umoran, da sve to ne ide glatko nego uvek malkice na silu, onako, noge mogu ali baš nisu oduševljene. ima dana kada puno bolje "primaju gas". vidim ja da svakih 25m (imaju crtice na asfaltu) pređem u 8 dvokoraka, to su dakle koraci od 156cm. to je 20% duži korak od onog kojim trčim maratone, dakle napor je očigledan.

i reših da skratim, na dužinu trke u Kuli sad u subotu. dosta mi je i 6km, odnosno 12 puta 600m. pred kraj je počela malo da me zateže desna loža, ali prekasno sam primetio. nakon treninga sam je baš osećao, kao i kad sam došao kući. fuj, mislio sam da ću morati da odustanem od Kule, ali jutros deluje puno bolje, deluje mi da ništa ne osećam. smajli koji briše znoj sa čela... eh da, tih 6km je prošlo za 20'50'' što je brže od 3'30''/km, na kraju sam bio prezadovoljan. ipak sve treba gledati u nekom širem kontekstu, ovakav trening niko normalan ne bi radio 70 sati nakon maratona.

e sad, dalje unazad, dođem do plitvica. pa ništa. najavio sam da sam u formi za 3h05, i da ću dakle(m) ići 3h06, i pogodio sam u stotinku. s tim da sam zaista mogao da završim za 3h05 ali mi je bilo lepše da zadnji kilometar idem sa Nikolinom umesto da se gušim u nekakvom silovitom finišu koji ničemu ne bi služio osim samome sebi. zanimljivo je da u rezultatima piše da je gerenčir (kojeg sam prošao na 2km od cilja) ušao samo 3 sekunde iza nas dvoje, a na slici se jasno vidi da kad smo mi na 150m od cilja, da njega nema onih 150m iza koji se vide na fotografiji, uopšte nije došao u ciljni pravac. što bi značilo da ako smo nas dvoje onako regolare dotrčali u cilj i čak malo dodali gas za publiku, išli recimo 15 km/h, dakle on je morao da utrči u onu zadnju krivinu, i da ceo pravac prešprinta 30 km/h da bi uspeo tako da uđe maltene sa nama (???). ali se nisam bunio, jer ionako bi mi rekli da je tako izmerio čip i gotovo, a realno me baš zabole da li sam zvanično 17-ti ili 18-ti u generalnom.

trka je počela sumanuto, namerno nisam hteo da idem svojim tempom nego sam trčao s Marijom i posmatrao kako se razvija ženska trka, a što jes - jes, video sam da opet trčim onom "sporijom" brzinom taj prvi spust. kad sam na Plitvicama bio spreman, ti kilometri su mi lagano išli po 3'30'', a sada sam se naprezao da ih prođem po 3'40''. čim je počelo brdo usporio sam i pustio žene da se "rasturaju" što sam iz (sve veće i veće) daljine uspeo i da propratim uživo. kasnije se formirala neka rastegnuta lastiš-grupa od nas nekoliko i jedne mađarice, tu nema ko koga nije stigao i prestigao uzbrdo pa mu je onaj drugi vratio nizbrdo i tako je potrajalo sve do onog delića gde trka ide tamo-vamo. žao mi je što su taj deo skratili, baš mi je bilo lepo na staroj stazi kad sam prvo trčao 2km sâm, da bi tada počeli da prolaze prvi maratonci, pa sam mogao da brojim koji sam u generalnom. i kad okrenem nazad, dolaze oni koji su iza mene, pozdravljamo se, ovim curama koje znam javljam u kakvom su stanju one ispred, ma to mi je baš bilo super. šteta da ga nema više, tj da je skraćeno na samo kilometar...

da ne pominjem to što je bilo samo +11, takozvani idealni uvjeti, jebo takve uvjete. da je bilo normalnih +20 trčao bih par minuta brže, nije da sad nešto kukam ali ipak trčati po kišici i vetru tri sata, nije baš da je moj teren.

a i ovaj novi start/cilj mi se ne sviđa. 2 kilometra od parkinga, kilometar i po od ručka, trči tamo trči ovamo, stvari ti na jednoj strani, trka na drugoj, ceo dan trčiš kroz šumu kao blesav napred-nazad, totalno bez veze. ako je bilo bitno da se izmesti cilj sa puteljka kojim prolazi vozić, mogli su da stave start i cilj ispred restorana Poljane, tamo da bude proglašenje, veliki je onaj vrt ispod terase restorana, tamo ručak, tombola, ionako smo ceo dan svi tamo. a ovo sa Mukinjama mi je totalno glupavo, bar da napraviše proglašenje u sportskoj dvorani, nego je zvrjala prazna a proglašenje i tombola napolju na pljusku, katastrofa od rešenja, jbt kao da nemaju internet i vremensku prognozu.

ne pomenuh patike. operacija je uspela, delimično, i pacijent nije umro, delimično. one NB dreč zelene žabokrečina boje su preživele. malo su mi trnula stopala pred kraj uspona oko tačke 19-21km, posle sam valjda bio malo više na petama, malo usput zgrčavao i odgrčavao prste ili kako se to već kaže, i kasnije sam počeo da usporavam od umora pa sam mislio na druge stvari. skrenule su mi patike pažnju sa tih većih muka. nekako mislim da nemam dovoljno treninga za maraton. imam kilometara, to nije sporno, ali to je sve nešto trupe trupe po planinama, neki laganini sa foto aparatom, nemam pojma. nije to to. videću sad kako će proći ovaj plan da u subotu trčim 6km u Kuli pa u petak cener u Karlovcu, od ta dva bih trebao da dobijem malo te neke snage koja mi fali. šteta što po tom planu samo dan i po nakon cenera ide polumaraton Vrbovec gde svi ti treninzi neće moći da dođu do izražaja jer ću biti umoran. ali hajde, sve je to r'n'r, preživeću nekako.