karlovac - vrbovec

teško je razdvajati sportski blog jer je ovih dana sport bio tesno usendvičen sa drugim stvarima. evo kako. u četvrtak smo bili na amerikana festu u Bgd domu omladine, potrajalo malo duže, došli kući valjda oko 2, zaspali u 3. ustali u 6 i počeli da se pakujemo za Karlovac. stigli popodne, trčali noćnih 10km. svo vreme mi delovalo da trčim 16.5 km/h a ja trčao jedva preko 15 km/h. doduše samo sam gledao ovog u kategoriji, i posle se ispostavi da iako smo mislili da smo prvi i drugi, da je bio neko ispred tu na samo 15 metara u cilju. smejurija. ali ako mi treba 39 minuta za 10km, ionako bi bila bruka da pobedim u kategoriji. bože blagi, nisam mogao da verujem. da li sam bio umoran ili nenaspavan, tek tada mi je prvi put u zadnjih mesec dana palo na pamet da bi moglo gvožđe da bude krivo, ko zna koliki mi je hemoglobin. to veče naravno opet kasno zaspali, iz nekog razloga se rano probudim bez ikakvog razloga. i noću se nešto vrteo ko debil. opet nahvatao 3 sata sna uvr glave. išli na šetnju po brdu iznad Samobora, pa popodne u Veliku Goricu na neki open air festival kantautora. i cvrc počne kiša, nakon pola sata koncerta, pa krene premeštanje u neki restoran. dok su preneli i povezali svu opremu već se bližila ponoć, vidim ja da opet nešto ne ide na dobro. i tako, opet u dimu i pivu do dva ujutru, opet zaspali iza 03, opet ustali u 06 da bi stigli na polumaraton Vrbovec. e tu nisam imao problema da pobedim u kategoriji ali su mi noge klecale još dok sam stajao u redu da uzmem broj. pa kao dogovorim se sa Marijom da trčimo zajedno, kao mi ćemo to laganica za 1h30. prošli prvih 6km taman tako da je prolaz za 1h30 ali kad bi ceo polumaraton bio uzbrdo. vidim ja da mi se polako udrvenjuju noge, oprostimo se mi kao drugovi i ode ona da maže dalje a ja malo usporih. tu primetim da je mala Tina na samo 100m iza, malo ona ubrza malo ja sačekam i tako smo išli zajedno do kraja. Marija isparila u daljini. tek na 2km od cilja je ugledam u jednoj dugačkoj preglednoj krivini kad se već prilazi gradu. tu dodam gas i smaknem sa 300 na 100 metara ali nisam uspeo da je uhvatim. možda da sam je video samo malo ranije, ali nema veze. prošle godine sam tu trčao 1h28, sada 1h30, sve se uklapa u to da sam ovog leta nešto kilav. od sinoć pijem gvožđe, pomoz bog da se sredi do Sljemenskog, inače ga neću ni trčati. juče mi natrči luda kombinacija da Ana krene kući, kupila je novi auto.




i kao ona će da me odbaci do vrha brda pa ću ja nazad trčeći. i kao "da otrčim koji km za nju" jer je zateže loža pa ne trenira ovih dana, ide na terapije. sve je to bilo lepo kao ideja, nije mi ni kiša smetala gore u planinama, ali kad sam došao do pola puta kući više nisam mogao ni korak da napravim. pojma nemam kako sam se doteturao. dan ranije sam relativno bezbolno otrčkarao 16km pa sam mislio da ću dan kasnije biti odmorniji, ali mućak, tek me juče stigao neki umor. a što jes jes, ni 30km nije mačiji kašalj. danas ću verovatno da odmorim, nemam pojma. večeras bi trebali u Novi Sad, opet ima neki koncert, videćemo još. za vikend ima ta treking liga, ako bude padalo ovih narednih dana nema šanse da idem da trčim 4 sata po blatu. videćemo.