vetar : saša = 2 : 0

krenuo juče da posle jutarnjih 8km dotrčim još dva da zaokružim na 10, i setim se jednog stadiona na 12km od grada, seoskog, gde sam jedared radio dijagonale

i krenem opet tamo da bih usput proverio dokle je stiglo završavanje brze ceste a dokle je stigao gasovod uz koji sam planirao jedno trail trčanje dok je još prohodno kuda su išli bageri, no duvao je leden vetar sa istoka, da ne kažem sa Karpata, i bukvalno mi se zaledilo čelo ispod kačketa pa sam brže-bolje okrenuo nazad da se ugrejem na suncu uz vetar u leđa

danas sam nakon rasklapanja druge bicikle (od tri za đubre) odneo ostatke do kontejnera i taman naišao na nekog beskućnika koji je to odmah dograbio i odneo na otpad, kontam da će za 5-6 kila dobiti 50-60 dinara, taman za veknu hleba. jbg

tu sam već bio umoran jer sam dosta delova razmontirao, sačuvao, jednu guvernalu ošmirglao i prebojio crnim mat sprejom, ili sprejem, nečim od ta dva svakako, i kad sam opet krenuo na istu stranu kao i juče, jes da je duvao vetar ali sam imao deblji kačket a i bilo je +8 umesto +6, no bila je tolika gužva da mi se uopšte nije išlo magistralom ka beogradu tih 3km izvan grada, nego sam opet podvio rep i vratio se naokolo nazad

tako da, januar se završio slavno jer je pobedio onaj prošlogodišnji sa 171:151, ne znam u kojem sportu bi to mogao biti rezultat, možda skok u vis za mlađe juniorke na tromeču bosna - hercegovina - republika srbska

kako znaš da si mator?

kao prvo, krenu ti dlake iz nosa i ušiju pa ličiš na majmuna.

kao drugo nisi više elastičan pa ti treba par stepenika da vežeš pertle, da se ne bi saginjao do zemlje.

kao drugo i po, počneš razmišljat o kupovini e-bike poput Tergat Jankovića.

kao treće kreneš razmatrat kupovinu e-bike za svoju ženu koja se zdebljala pa te više nemre pratit po bregama.

kao prvi i po više ti cena nije bitna jer svaki Mator koji drži do sebe stigne u godine kada za sve ima dovoljno i ne mora pratit sniženja.

dakle nisam mator. 

jer sam pažljivo pratio akcije i sad kad su e-bike na akciji došao je čas da naručim i to čudo.

ionako imam toliko poena (svaki poen 20 dinara) da će akcijska cena ispasti još dodatno manja i to ne za malo.

tako da.

kaže Lola da joj se ne sviđa boja, to je najmanji problem rekoh, udarićemo neke nalepnice.

he he.

doduše možda i meni zatreba to čudo.

umesto skutera kaj ne.

odem tu 25km do pod brda, jer što bih zapinjao kroz vetar ako mogu lagano da pipkam pedale i dođem frišak na trčanje, pa piči u planine trčkaraj dva sata i onda opet opuštencija vetar u kosi bajk sam ide rikaverić rajdić milina srećica.

ipak sam omatorio.

neobično običan dan

ovo je, što bi rekli ovi moderni klinci koji su srpski učili na amerikanskom internetu, bio jedan pravi РОЛЕРКОСТЕР od dana (dobro se setih da je promjena jezika ctrl+alt, nisam odavno upotrebio na kompjuteru).

prvo rekoh ajd na trčanje, pa se pokolebah dal mi se trči il mi se ne trči, pa krenuh na trčanje malo onako preobučen, jer sam očigledno potcenio mogućnosti sopstvenog unutrašnjeg sagorevanja.

pa posle 2km napravim pauzu šetnje da pređem preko tuce koloseka sa druge strane železnice, pa nastavim trčat tamo vamo i na kraju završih čak i na nasipu jer mi je juče na instagramu iskočio neki mini klipić gde trener objašnjava zašto je dobro trčat po zemlji i travi.

i bilo mi to kratko da završim posle samo 4.5 kilometra pa dodam tu kroz blokove par osmica da zaokružim barem na 6km.

iako sam umišljao da će mi se trčat barem desetak.

rekoh dopuniću popodne.

otoplilo, ja se opet malo preobukao ali sam bio pametan da umesto gornjeg dela trenerke uzmem neki ввинд стоппер (hehe) šuškavčić koji sam posle kilometra zgužvao u šaku i nastavio u tankoj majici dugih rukava.

ne znam sad šta je tehnička majica a šta je taktička, naime pojavilo se i to, taktičke pantalone na primer.

tu napravim kružić koji bi trebao da izađe na 4km i još sam hteo da dodam nešto dijagonalica međutim klinci su trenirali na pomoćnom pa sam samo uradio nekoliko ubrzanja uz ivicu terena, to nisam ni snimio.

ugl desetka upisana.

a guma je bušna jebušna jebušna

bila neka takva pesma jednom davno, možda su pevali onih sedmorica mladih, nemam pojma

tragedija današnja i jučerašnja je što je guma bušna, a na poniki tj gradskoj bicikli zadnji točak stvara neviđenu tlaku da se skine i vrati, tako da je lakše zameniti dve bušne gume na mtb-u ili tri na trkačkoj bicikli, nego jednu na ovom sranju

ali ajd

mora se do Lidla a ne moš mtb-om u lidl, nema onu korpu napred

a da bih zamenio gumu morao sam prvo da operem biciklu i točkove od blata, ne mislim da su točkovi od blata pa ih treba oprati, nego su točkovi od čelika ali ih treba oprati od blata

e sada sam ušao u kuću da se otkravim nakon šetnje sa psima i pranja bicikle ledenom vodom, pa onda plan treninga ide dalje ovako:

menjanje gume

odlazak do lidla

još jedno otkravljivanje

kafa + neki kolač bez šećera glutena trans-masti laktoze ortoze i neuroze

e tek tu nastupa duboko razmišljanje na koju stranu trčat, pa će opet presuditi vremenska prognoza jer najbolje je prema vetru uzbrdo, a sa vetrom nizbrdo

evo piše vetar severozapadni

dakle već imam neku ideju, izgleda da ću opet morati prema lidlu (šmrc)

vetar pet metara u sekundi, dakle 200 sekundi za kilometar, u prevodu vetar duva 3'20''/km

da sam mlad i lud taman bih stajao u vetru jer bi mi to bila savršena brzina

gledam rezultate sa trke na 2km, otprilike ovi što sam zamišljao da bih trčao negde u grupi s njima, išli su prvi krug oko 3'50'' a drugi oko 4'10'' što je tragičan raspored energije, dakle i da sam stigao na trku, ne bismo trčali u grupi nikako :-)

sveti sava

danas će u gradu biti zatvorene ulice, što zbog šetnje vernika na crkveni praznik a što zbog atletske trke na 5km, sa podtrkama za decu i rekreativce

kad sam počeo ozbiljnije da trčim bilo mi je jedino važno da me profesionalci ne stignu za krug i što jes jes, nikada me nisu ni stigli

njihova trka je uvek bila ispod 15 minuta za 5km što je značilo da moram za isto vreme da uđem u poslednji, odnosno da pretrčim prva 4 kruga/kilometra nekih poželjno i pola minuta brže, dok se uopšte nisu ni pojavili u raskrsnici ka ciljnom pravcu

no nije mi bio nikakav problem ni kao početniku da otrčim 4km po recimo 3'40'' osim one godine kada je padao sneg pa smo trčali kroz bljuzgu no što je usporilo mene, njih je još više :-)

posle toga sam još dva puta trčao trku veterana i rekreativaca na 1km odnosno 970m koliki je tačno krug, jednom sam bio povređen ali uspeo da uletim treći u nekom divljačkom finišu poput onih što prehodaju Plitvički pa zasprintaju u cilju, a jedne godine sam spektakularno pobedio sa ličnim rekordom od 2'44'' što je doduše nekih 6 sekundi više za km ako se obračuna koliko je krug kraći od pune hiljadarke

sećam se da sam posle trke odneo celu tortu iz poslastičarnice u Hitnu, jer me je tako ortoped primao preko veze da ne čekam u ambulanti

ako stignem u pauzi posla da odjurim biciklom da vidim kako to izgleda, fino, a ako ne stignem, možda se i ne završi trka do popodne, videćemo

upravo sam uneo jučerašnje trčanje u excel i shvatio da sam već pretrčao 153km u januaru što znači da sam već nadmašio prošlogodišnji koji je bio mršav sa samo 151km

4250g

ne znam zašto godinama svima govorimo kako nam mačka ima 3.5kg kada je bliža 4.5kg

niti iko ima pojma kada se uopšte ugojila

tj nije se ugojila nego tek sad izgleda kao normalna mačka

nego kad smo doneli drugu koja je brže rasla, ta mlađa je očas posla stigla do 4.5 a ova matorija je ostala na 3.5

i uzmem jutros da je izmerim, imam šta da vidim*

rekao bi čovek šaka jada, pa skontaš da se tolika deca danas rađaju

baš na poslu priča žena, ona vam je kao neka recimo čivava, a parila se sa šnaucerom pa je morala na carski rez

nije moglo da prođe tamo kuda je trebalo, pa da se ne zaglavi u tunelu

*kad rekoh imam šta da vidim, moram da objasnim proceduru

uzmem mačku, stanem na vagu, onda bacim mačku na pod pa opet očitam šta piše, i oduzmem jelte i dobijem tu "razliku u mački"

e TU sam se šokirao, kada sam skontao svoju težinu

ladno moram smršati za celu jednu mačku

jedino što neću moći salo da izbacim na carski rez, nego na sirotinjski rez, onaj u kalorijama

kuku

u najboljoj formi nisam imao ni 15 mačaka, a sada bih se zadovoljio i sa 16

nova mera, koliko mačaka si težak, hehe

sve ovo pišem nakon jutrošnjih 10km opet u novim hokama, one mi dođu kao neka terapija

a probao sam i novu trenerku, e tek je ona prava terapija

uopšte je ne osećaš, kao da go trčiš ulicama, divotica

petak je ionako pravi dan za terapiju, da uđemo resetovani u vikend

midnajtovanje (midnighting)

ponoćarenje kao sinonim za mesečarenje

eto dogodilo se i meni

tako to život najviše voli

kad nekog zezaš da je manijak i ludak što trči prekasno, prerano, prekratko, predugo, kad ono CVRC dogodi se i tebi isto

kako nisam stigao da išta otrčim ujutru nego sam samo otišao na hajk, rekoh da dodam i drugo poluvreme posle posla

taman pada mrak, odoh ja u brda

cigu ligu gore pa dole izađe još 13km nakon jutarnjih 7, tijekom kojih (onih 7) sam strčao kilometar nizbrdo tek eto da dopišem štabilo u januarski skor

moram na svakih par dana sve to ukucati u excel da vidim da li mi se smeši ostvarenje Plana da nadmašim januar 2023.

za očekivati je da mi je nakon onih 11 pa 13km odgovarao mali predah, mogo sam i trčat ali mogo sam i hajkat pa eto, za promenicu

sutra opet pun gas

ekskluzivno!!!

sve što ste celog života čekali a što je napokon došlo

stiglo

senzacionalni test najmekših patika na svetu

pufnaste fluffyčaste mehane 

na kraj sela patika mekana

dakle ne bih pućanstvo zamarao previšnim detaljima

nisam otkrio ni toplu ni hladnu vodu, nego mlaku

vidi vraga

dakle patike najmekanije na svetu, nakon 13km trčanja

odmah bum tras sneba pa u rebra

ništa tu dva tri pet km

odmah 13 iako nije bio petak

i odmah vam otkrivam veliku istinu tajnu aksiomu i propovjed

isto su mekane kao i sve ostale mekane patike

čak ni toliko

ali tu su u tom rangu

eto

sutra bi trebalo malo da otopli, 

pa bih sutre preksutre mogao i drugi test

najbolje trenerke

tj donjeg dela

izgleda prekul ali kakav će na guzici biti osećaj, bumo vidli

ujedno sam trenirao tehniku

kad imaš fluffyčaste patike, ne bi da ih cepaš 

i onda sam stalno trčao na prednjem delu stopala

da mi se pete ne izribaju

dakle kome se trenira tehnika, eto recepta

odeš na pripreme sa 30 novih patika za 30 dana

svaki dan nove, pa ih štediš, miluješ tehnikom jelte

i samo uzmeš nabolje modele, to je dakle pa onako

ni skupo ni jeftino

ako biraš popuste i akcije 30 pari nađeš i za 4000 evra

ako biraš samo najskuplje možeš doći i do 10,000

a šta je to spram puta do majorke ili gde je ono išao stefano baldini

nigerija?

nem pojma

uglavnom avijon smeštaj doping suplementi

tu patike još izađu najjeftinija stavka

brza pošta spora pošta

taman se vraćam s trčanja kad eto zvoni telefon, zove brzi poštar iz kombija, kaže stigao pred kapiju

eh murate murate baš si sreće kurate

a mogao sam u novim hokama otrčat

nema veze

drugi put

taman eto motivacije

tako sam pored najmekših hokica postao i vlasnik najskuplje trenerke u istoriji trčanja, bukvalno da su me zaustavili na ulici da me u anketi pitaju koju bi stvar prvu izneo iz kuće u slučaju požara (bilo na instagramu, uglavnom kažu telefon ili novčanik sa dokumentima) ja bi reko donji deo trenerke najk trejl

isusek isuseći, bar je bila na sniženju 20% u protivnom bi i od mene bila skuplja

mislim kad sabereš sve polovne organe bubrege masnu jetru izvetreni mozak i naočari

sad sam rešio da postanem influenser, da testiram nove patike i novu trenerku ali ne znam kako

a baš bi bilo zanimljivo

ako neko ima neki savet, znate imejl znate mobitel imate i mesinđer pa izvolte, savete skupo naplaćujem ali ih barem primam besplatno

ukraće još 11km dodato, opet sam ubo pravu stranu vetra i popeo se iz grada gde nije bilo dima, nije loše znati geometriju i te trice, nemojte bežati sa časova

led i smog i led s mog

baš divna alternacija, naizmeničnost takoreći

nit da dišeš nit da lomiš kosti

no jednom moram prelomiti

odluku, ne kosti

nadam se

imao sam plan da odem do jednog magarca da ga nahranim, čak sam mu u lidlu kupio šargarepu pre nekoliko dana

svaki put kad protrčim pored njega, kažem mu "idući put ti donosim šargarepicu"

i to sam ponovio toliko puta da je već počeo da me gleda nekako s prezirom

pa sam promenio "e druže zaboravio sam šargarepu..."
pa sam onda još dodao " ... nadam se da ću se neki sledeći put setiti"

čisto da ne bude da sam obećao pa nisam ispunio

i danas odem biciklom, rekoh mogu neki deo i otrčati, no malo smoga malo leda pa sam se predomislio, nego sam otišao naokolo dužim putem ali biciklom, i odneo mu napokon užinu

s tim da sam mu pre šargarepe dao jednu dunju naseckanu na kockice

i to sam kupio jedan komad, na pijaci, pre mesec dana, samo onako da stoji na stolu i da miriše

umesto jelkice za auto, dunja za dnevnu sobu

pa kad je malo ugnjilila, rekoh da se ne baci

idem do magarca

dakle opet ništa od trčanja, biće sutra

unazad

najbolje mi je kad nešto otreniram rano ujutru 

i odmah zapišem to na blog, 

a ne ovo kad trčim popodne 

pa onda sutra ujutru moram da premotavam kasete

život nije maraton, život je kasetofon

to je bila prva strofa

videh juče dvojicu kako trče

popodne jedan visok kao motka, trči jako sporo i nespretno

po snegu, uz reku

pa se popne na nasip baš na mestu gde je najviše korenja

i onda tako tetura tumara preskače, bukvalno 7-8 km/h

svašta

a ujutru videh onog što deluje nekako polunormalan

mator čovek možda 55 godina, može deda da mi bude

trči unatraške

pa se osvrće s tim da kad trčiš unatraške, osvrtanje nije iza nego ispred

malo uz reku po ono pola metra betona, pa se vrati u sneg/travu

napadao je skoro pedalj, ali je za dan spalo na trećinu 

i još sam pročitao vest da se rodilo tele sa dve glave

moram guglat da vidim kako to izgleda

jadna mu majka, kako će da sisa?
dal malo levom glavom malo desnom ili sa obe uporedo?

uglavnom kad pođe u školu, majka će mu reći

pazi sine preko pešačkog, otvori dva para očiju

jedan plus pet kme kme

krenem tako ja na trčanje juče i posle kilometra mi se učini da nekako čudno trčim, valjda zbog te nelagode u leđima.

i rekoh da malo prošetam pored reke kad je već kiša odlučila da me počasti pauzom, i na kraju dotrčim do kuće rešen da popodne udarim neki dodatak.

ni to popodne nije nešto bogzna obećavalo ali sam barem malo slobodnije trčao.

u nedostatku pametnije ideje (?) setih se one defaultne opcije da otrčim par intervalčića ubrzanjčića, pa završih na travi pomoćnog terena.

nekih petnaestak dijagonala kasnije čak sam spustio ukupni prosek ispod petice a taj kilometar mi je izašao na tri i po minuta, što uopšte nije loše obzirom da je trava bila mekana i zemlja raskopana jer su klinci kopačkama fino izorali.

no snašao sam se, dijagonale su bile malo krivudave ali ne smeta.

kako bilo, spasao sam dan od propasti, pa kako god, daj šta daš.

jutros sat i po lopatanja ali je barem posao skraćen pa se opet uzdam u popodne.

ako deluje, nijedna terapija nije preskupa

piše u prognozi kiša, 

ja pošao na trčanje kad ono suvo

no opet me malo muče leđa pa sam skratio

lepo reče miroslav ilič lenjin:

"ne volim jesen
ne volim kad pada lišće zlatno
ne volim kiše
a ne voliš ni ti verovatno"

pun mi je kufer (to nije rekao miroslav ilić, nego miki solus) tih što vole kišu

dolaze mi i u salon takve, kaže skuvam kafu, čitam knjigu, i gledam kroz prozor kišu kako pada, pa odatle zaključuje da voli kišu

pa sestro slatka pusti na jutjubu neku kišu kako pada, tako ćeš je zadržati za sebe, ne mora da pada po nama zato što je ti "voliš"

nastavljamo dalje u aplikaciji radio garden, na stanici naxi boem radio

"od onog dana o tebi
baš ništa ja ne čujem
još ne znam gde si
iako se često raspitujem"

ovo već zvuči pomalo psiho, lepo je biti zaljubljen ali brate, pusti nek se prva javi
elem, možda popodne pokušam neku nadoknadu

bumo vidli

u naletu depresije sam naručio 

još jednu trenerku za trčanje i još jedne hokice, 

pa nek se nađe

svi viču kako je sa titom bilo loše, 

ali ljudi moji, barem je lečenje bilo besplatno

a sada, pet minuta šoping terapije preko dvesta evra

mašala 

uticaj ljubavnih odnosa na hormone stresa

pre neki dan stavih neuobičajen naslov 

pa mi je broj poseta blogu probio plafon, 

sunac ti žarki poljubim

pa rekoh da ponovim doživljaj

a sve zbog popularnosti i slave i milijunske zarade

mesec ti bledi poljubim

ukratko unajkraće ugaće

jutros 7km

hteo deset, bio umoran, skratio

popodne 3km, 

tek da zaokružim

oću i ja da budem japanac

ko onaj pisac

deset pa deset

Japanija zemlja obećana

ima dana vakih i nakih

ima dana kada ima velikih vesti, i kada ima malih vesti, a ima i dana kada nema nikakvih drugih vesti osim onih da nema vesti :-)

stvar je do tajminga, nažalost i unatoč.

gledam na prognozu odakle duva vetar, krenem na tu stranu, kad tamo smog do kolena.

mislim na planinu, planini je do kolena.

a ispod planine su brdašca, njima je do jaja.

a ja sam u podnožju.

i sad bih trebao da se penjem do jaja, od brdašceta, da bih i dalje ostao u smogu, i odmah moram nazad u petne žile (od brda) jer sam imao toliku pauzu na poslu.

tako da...

ništa.

nisam ni teo trčat.

bičikletom malo jednim putem, malo drugim, malo nazad.

a šta fali.

dosta sam i trčo.

jedan dan proleća koje nije stiglo, više ili manje.

evo sad vidim prosvetlilo se, sve je čisto, izduvao jugo smrad negde dalje.

nije baš da ginem da trčim noću, možda padne neka šetnjica pred spavanje.

drugo poluvreme

16. jaunara u podne je počela druga polovina meseca,

otud ovako misteriozan naslov, da ne kažem tajanstven.

početak drugog poluvremena je bio u napadačkom duhu.

napao sam obim, kad već ne mogu intenzitet :-)

za razliku od jučerašnjeg smoga, zbog kojeg su se proširile priče da je valjevo bio najzagađeniji grad u celom svetu sa brojem onih nekih čestica od 1200, danas je bilo vedro i sunčano, pa je to valjalo iskoristiti.

jedna od dobitnih kombinacija je ponikom do lidla, da ne trčim taj kilometar i po s jednog ćoška šireg centra na drugi, pa odatle na kružić.

zbog noćašnjeg snega je na mestima bilo nešto bljuzge na putu, a na drugim mestima baruština "od zida do zida" kao reklama za topli pod u staroj jugoslaviji.

no dobro.

ubeležio sam novih 12km i mislim da sam prešao stotku za januar, što je bogme opaka razlika u odnosu na 2023., a deluje i da su me leđa skroz popustila tako da bi drugo poluvreme moglo da bude i bolje od prvog jer sam oko božića imao leeeepu pauzu.

anegdota negde sa pola staze na strmom usponu prekrivenom snegom - poštar gura žuti skuter nizbrdo, ne sme da vozi kroz 2cm snega na asfaltu.

smog do jaja

nekad smo umesto "do jaja" govorili "do panja",
to je bilo vreme žestokih momaka iliti paklenih vozača

u moje vreme, što bi rekli starci

video sam majicu, piše najgore je kad shvatiš da imaš isto godina kao i matori ljudi

he he

podsetilo me na onaj moj blog od pre 15-ak godina kada sam se pitao dokle jasna šekarić misli da ide na olimpijade, a može baba da mi bude

sad smo stigli dotle da mogu babi da budem deda

dakle samom sebi čukun-deda

a prošlo je samo 15 godina

život je čudo

da se vratim na naslov

da je barem smog bio do jaja, ne bih ga ni primetio

samo bih se vratio s trčanja sa čađavim jajima

no nažalost bio je od zemlje (što je u ovom gradu 180 mnm/mnv)

pa negde do 300+ nadmorske

na jug-jugoistoku gde sam otišao (pisalo je u prognozi da će odatle da duva) ga je bilo do nekih 350m, na jugozapadu negde oko 320m, no to sam prekasno video i nikako nisam tamo mogao da se teleportujem jer me je odatle delila duboka klisura reke Gradac

pogled na grad (koji grad?)

nema veze, izbegao sam trčanje kroz grad jer sam odjurio biciklom do podnožja južnog brega, i odatle napravio neki mini trokut jer sam toliko imao vremena, za 11km

duša mi je umrla od tuge što nisam gore iznad smoga mogao da dodam još barem pola sata trčanja po divnom bistrom zraku ali jbg

daj šta daš

raspored obroka i kardiovaskularno zdravlje

nakon šetnje s kerovima u minusu, i bicikliranja do lidla na pozitivnoj nuli, nešto sam se smlatio i maltene mi nije ni bilo do trčanja.

pa rekoh, nema veza, sačekaću taman još pola sata da se raziđe smog.

i reče saša, i raziđe se smog.

i narod tapšaše mahaše ručicama i skakutaše u mestu.

danas bitno manji intenzitet nego juče, ali zato 15km kao od šale.

nisam išao na treking ligu u Šid, ne zato što mi se nije trčalo nego što su nam na autu letnje gume pa mi se nije dalo juče da ih menjam zbog jedne jedine treking lige, posebno zbog ove na kojoj bi mi se, što kažu seljaci, i govno smrzlo.

to je sve, a kome nije dosta vesti, evo jednog prekopiranog članka o tome da li valja preskakati doručak i jesti prekasno u toku dana:

------------------------------------------------------------

Izvan nutritivnog kvaliteta ishrane, važno je vreme obroka, pri čemu su kasniji prvi i/ili kasniji poslednji obrok dana povezani sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti (KVB), posebno kod žena, kako je sugerisalo istraživanje velikog obima.

Istraživanje je obuhvatilo 103.389 učesnika, sa prosečnom početnom starošću od 42,6 godina i učešćem žena od 79%. 

Učesnici su popunjavali upitnike koji, pored podataka o socio-demografiji, načinu života i fizičkoj aktivnosti, pružaju informacije o vremenu konzumiranja hrane i pića tokom dana. 

Takođe, sami su prijavljivali ključne zdravstvene događaje, uključujući KVB. 

Istraživači su procenjivali povezanost između vremena prvog obroka dana (pre 8 sati, od 8-9 sati, posle 9 sati) i poslednjeg obroka (pre 20 sati, od 20-21 sati, posle 21 sati), broja obroka i trajanja noćnog posta (12 sati ili manje, 12-13 sati, više od 13 sati) i rizika od KVB, uz kontrolu velikog broja potencijalnih faktora smetnji, među kojima su starost, pol, obrazovanje, prihod, pušenje i nivo fizičke aktivnosti. 

Tokom srednjeg praćenja od 7,2 godine, prijavljena su 2036 slučajeva ukupnih KVB, 988 slučajeva cerebrovaskularnih bolesti (moždani udar, tranzitorni ishemijski napad) i 1071 slučaj koronarnih bolesti srca (infarkt miokarda, angina pektoris, akutni koronarni sindrom, angioplastika). 

ZAKLJUČAK: 

Svaki dodatni sat odlaganja prvog obroka dana povezan je sa većim rizikom za ukupne KVB (hazardni odnos [HR], 1,06; 95% CI, 1,01-1,12; P = .02), pri čemu je povezanost jača kod žena nego kod muškaraca. 

Svaki dodatni sat odlaganja poslednjeg obroka povezan je sa povećanim rizikom od cerebrovaskularne bolesti; u ovom slučaju, poslednji obrok posle 9 sati povezan je sa 28% većim rizikom u odnosu na obrok pre 8 sati (HR, 1,28; 95% CI, 1,05-1,55; P < .01). 

Nije bilo povezanosti između broja obroka i ukupnih KVB/cerebrovaskularnih bolesti, i nema povezanosti između vremena obroka ili broja obroka i rizika od koronarne bolesti srca. 

Svaki sat povećanja noćnog posta bio je povezan sa 7% nižim rizikom od cerebrovaskularne bolesti (HR, 0,93; 95% CI, 0,87-0,99; P = .02), ali ne i sa rizikom za ukupne KVB ili koronarnu bolest srca. 

"Naši rezultati ukazuju na potencijalnu korist od usvajanja ranijih obrazaca vremena obroka i uparivanja dužeg noćnog posta sa ranim poslednjim obrokom, umesto preskakanja doručka, u prevenciji KVB", napisali su autori.

ljični rekord

dan mi je počeo jednim ličnim rekordom

neka kombinacija laganog i kratkog jutarnjeg trčanja, rikaverija popodne u vidu odlaska biciklom do lidla, skromne večere ako se to tako može nazvati, i relativno kasnog odlaska na spavanje, rezultiralo je rekordnim skorom HRV od 60.

radi se o onom heart rate variations koji je uglavnom nizak kada je organizam izmučen a visok kada smo preterali sa odmorom.

ako mi bude par dana preko 50, garmin me odmah iskritikuje da verovatno imam previše laganih treninga (u prevodu - nemam treninga nego samo lake zabave) i da treba malo da dodam gas.

no imam iza sebe nekoliko dana sa nižim do normalnim skorom pa se prosek nije bitno pomerio.

za svaki slučaj jutros sam otrčao MALO VIŠE.

nisam skroz ni trčkarao, a nisam ni skraćivao pa sam za nepunih sat vremena (koliko sam imao fore pre posla) pretrčao nepunih 11km (sve nešto nepuno danas).

eh da, sa prosečnim pulsom od nepunih 140, e jedino je to baš onako jaka cifra.

možda ritam maratona, nemam pojma.

jer bi puls rastao iz sata u sat, pa bi već došao na svoje.

doduše vetar trenerke kilogrami oko mene i kilogrami u meni :-)

no bez obzira, jedan onak vesel dan.

popodne dolazi teta iz Poreča, sa njom stiže i maslinovo hladno ceđeno domaće ono mutno i gorko, a kao protivtežu svoj toj krasoti smo naručili ćevape i помес фритес za večeru pa će se valjda i onaj HRV vratiti gde mu je mesto.

reset preset treset

prokinuh nekako

leđa su gotovo prošla, počeo sam malo sa vežbicama

jutros 5km bez raptena, nisam ništa loše osetio

za svaki slučaj sam se vrteo tu u blizini kroz blokove, nije bilo smoga pa sam iskoristio situaciju da ne moram da bežim negde u daljine

malo je i otoplilo, jutarnja oko nule umesto onog minusa zadnjih dana

tešim se da mi je prošle godine januar imao samo 151km pa mi sad treba samo (SAMO!) 152, a stigao sam tek do 52 što znači da mi je ostalo u zadatku još 100 kilometara do kraja meseca, a imam 19 dana, to je dakle 18 puta po 5km i jednom 10km, bez dana odmora :-P

svaki dan odmora pretvara po jednu peticu u desetku, računica je jasna

a ima i nekoliko brojeva između pet i deset, čisto da napomenem

izguglao sam koliki je obim Zemlje, to guglam svake godine jer nikako da zapamtim, znam otprilike

pa sad ovde u excelu imam DVA obima Zemlje, jer valja napraviti krug i ka istoku i ka zapadu, jelte

i, do dva obima mi fali još 13419km, koliko li je to godina trčanja?

Veci jedna, meni bogme nekoliko

opet se pitam zašto sam toliko smanjio trčanje

baš evo ne znam

i kad oćeš na biciklu, ujutru neki futingić od 5-6-7-8km nije nikog ubio

i još sam izguglao da je obim meseca 10,921 km
a obim marsa je 21,344 km

dakle oko marsa sam optrčao već tri puta i malko, a oko meseca šest puta i malko

doduše ko zna kojom brzinom bih se u onom kosmonautskom odelu kretao, daj bože da bih sa ovoliko sati trčanja koliko sam u životu trčao, napravio i jedan jedini krug

plus moraš stalno ulaziti u svemirski brod da bi pišao i popio pivo, dakle morao bih da skupljam pare za taj vid pratnje

hm

eto nekog cilja!

obzirom da mi je protekli januar bio mršav, eto laganog cilja: pobediti slabića :-)
kako sam krenuo, odjednom i to deluje bogme opasan protivnik.

no januar je dug, i hladan, pa sve može ispasti još i gore.

ako je verovati, današnjih sunčanih minus par stepeni bi trebalo da garantuje mokre i nezaleđene ulice pa ću pokušati u pauzi posla da otkaskam nešto malo.

u krajnjem slučaju, stadion je uvek tu, pa ako i padneš na travu prekrivenu snegom, nema mekše podloge.

Na današnji dan:

 
1735. - Umro je crnogorski vladika Danilo I Petrović, osnivač dinastije Petrovića

nisam nikada trčao polumaraton od danilovgrada do podgorice iako mi je bila želja, no uvek sam radije trčao maraton i ko zna koliko sam ih u Podgorici istrčao, a danilovgrad maltene i ne znam gde je

1886. - U Njujorku je počeo prvi šahovski meč za prvaka sveta između Vilhelma Štajnica i Johana Cukertorta, koji je dobio Štajnic rezultatom 10:5, uz pet remija.

kao omladinac sam bio strastveni šahista, posećivao šah klub, stigao do neke druge kategorije koja je slabija od prve ali je barem bolja od treće koju je baš lako osvojiti, poput belog pojasa u karateu

1922. - Prvi pacijent izlečen insulinom od šećerne bolesti je postao 14-godišnji Kanađanin Leonard Tomson.

ne znam šta ovo znači izlečen od šećerne bolesti, valjda je lapsus, ne daj bože nikom, osim onom danilu s početka, njemu je svejedno :-)

crnu šalu na stranu, nekako sam ranije zamišljao da ću jednom (...) otrčati neke te trke koje nisam, u smislu da ću na treningu ubaciti gpx fajl i proći stazom, no nagomilalo se tih trejlova i trekinga u "to do" listi a da nisam otrčao nijedan.

pa sam prestao da fantaziram, očito da sve mora ići ukorak sa stilom života pa nam tako nerealna očekivanja samo džabe potroše vreme i energiju (za planiranje).

opet dijagonale

nazvao sam fajl "bele dijagonale"

to je bio pokušaj dijagonala na snegićem pokrivenom pomoćnom stadionu.

taman da nije blato, neloš izbor podloge za mučenje.

leđa su izdržala, idemo dalje.

slikao sam đonove na starim salomonkama, to jest to su mi valjda jedine salomonke sada, ako ne računam i papuče za po kući.

nekako su ukrtili i samo otpadaju komadići one gume koja je nekako bliža plastici.

svašta.

svaka roba dotraje na neki drukčiji način, a ponešto na sasvim neočekivanim mestima.

kako bilo, neka posluže još ovih pešes nedelja po snegu i blatu, pa će i one u kantu.

već imam tri-4 para spremnih za bacanje, samo nikako da im pronađem savršenu kantu, no obzirom kojom brzinom se nakupljaju, bolje da požurim.

kad malo razmislim, većinu ovih patika sam nakupovao u onoj maniji početničkog trčanja kada sam hteo posebne za laku kišu, tešku kišu, led, plitak sneg, dubok sneg, plitko blato, pitko blato, polublato... a to je otprilike pre 15-ak godina ili čak i više.

tako da ako su i počele da trule, već im je bilo krajnje vreme.

jedna čudna statistika

dve godine sa najviše pretrčanih kilometara su bile 

5929km (2018) ona kad sam se povredio par dana pred kraj godine i nisam stigao do 6k

5354km (2016) očigledno me nije zanimalo da išta zaokružujem

zatim idu neke onako "jače" ali ništa bolesno

4389 (2015)

4238 (2014)

4106 (2019)

3910 (2013)

3730 (2006)

pa onda neke "srednje", sad dalje idu ispod 10km dnevno u proseku

3554 (2007) najbrža godina završena istegnućem

3299 (2020) hmm, zašto nisam više vozio biciklu???

3282 (2005) 

3165 (2010) dve godine umerenog trčanja, posle toga je bilo ili previše ili premalo

3021 (2017) dva loma ključne, dva puta po 6 nedelja utegnut

3008 (2008) tada sam mislio da je ovo "malo" trčanja, a bilo je sasvim dovoljno, naravno uz mmogo bicikle i vožnji od ~200km

i na kraju one ispod 3k

2546 (2011) nenormalna kilometraža na bicikli i skromnije trčanje

2504 (2021) mnogo manja kilometraža na bicikli ali skoro sve MTB

2414 (2004) praktično prva godina trčanja

2223 (2009)

2044 (2012) takođe luda bici godina, često i 2 vožnje dnevno

2002 (2022) malo mtb malo hajkovi i sporadično trčanje

1403 (2023) opet dosta MTB-a, i treća ključna cvrc

 555 (2003) samo od kraja septembra do nove godine, prva trčkaranja

8km i alkohol

izgleda da ovo sa leđima nije baš katastrofalno ali nije ni prijatno bogme.

nekako sam pretrčkarao 8km pred posao, no danas radimo skraćeno pa se ni tu neću bitno namučiti.

ponegde malo snega, fuj, najviše na pešačkom mostu koji je bio skroz prekriven.

obzirom kako sam krenuo, kao po jajima*, dobro je da je uopšte sve izašlo ispod šestice po kilometru.

zaboravio sam i rukavice pa sam pokušavao da uguram šake u tanki duks i preko njega wind stopper šiškavčić, no slaba vajda.

nisam ništa ni fotnuo usput, ko bi se još i oko toga baktao.

popodne posle posla sam požurio na hajk sa idejom da negde mogu malo i strčat no odabrao sam prečice kojima i nije bilo preporučljivo trčati tako da je sve ispao čist hajk.

povezao sam jednu tajnu i jednu javnu prečicu pa napravio preko brda prelaz od-reke-do-druge-reke maltene po azimutu, nesvestan da će na karti to tako izgledati.

kad ono, prava linija ko strela.

sutra valjda bude još malo bolje.

* (ko je kada trčao po jajima, zna kako bi to moralo da izgleda)

izlete mi u emailu:

"According to IARC data, heavy drinking — defined as more than 60 g/day or about six daily drinks — accounts for 47% of the alcohol-attributable cancers. Risky drinking — between 20 and 60 g/day — accounts for 29%, she explained, while moderate drinking — less than 20 g/day or about two daily drinks — accounts for roughly 14% of cases of alcohol-attributable cancers."

kakvih crnih 60g alkohola dnevno, da li su oni ikada videli seljake ispred lokalne prodavnice gde ispred svakog stoji po 10-12 praznih flaša od piva? 

u litru piva imaš 50g alkohola, dakle već u 4 flaše imaš 100g, i to je tek zagrevanje, a oni sve preko 60g nazivaju heavy drinking ili kako to prevesti, krvničko opijanje ili možda uletvljavanje, da ne kažem lešenje od alkohola :-)

ko zna, možda u valjevskom pivu ima 1-2% alkohola da bi ljudi popili što više, pa tako uspeju i posle pola gajbe da na traktoru stignu do kuće?
ništa nije isključeno.

kakav početak xoxoxo

na božić je prvo crkla sijalica u kuhinji, onda je loli ispala puna kašika ruske salate na novi stoljnjak, a kada sam vadio jagnjetinu iz rerne odjednom me je preseklo nešto u leđima i sada onako ne mogu više od napola da se sagnem.

bumo popili rapten pa pomoz bog, kad će ako ne danas.

kažu valja sve započeti na božić pa eto, ja se malo ušinuo :-) 

možda u duhu maratona odem na trčanje od 2024 metra, a možda i na hajk.

to je 1012 metara i nazad, dobra fora.

baš bih daleko stigao.

malo sam uradio par vežbica, onih ležećih trbušnjaka sa dizanjem nogu, ako ništa drugo mogu da uradim 2024 trbušnjaka ili kako se to već zove.

vidiš ti to 7.1.2024. kada se napiše zajedno to je 7,120.24 dakle ako uopšte budem mogo trčat, to bi moglo biti i 7120 metara, i nakon toga još jedan pedalj.

moram ponet lenjir sa sobom, zbog preciznosti.

ili ono da nacrtam gps-om 2024 tu po gradu, otkad su to prvi put videli od mene sada neki nastavljaju tradiciju koju sam ja izgustirao.

moji hajkovi moja su deca, što odavno reče jedan osrednji pesnik.

klik po klik - pogača

tek nakon nekoliko dana za laptopom sam skontao da ne moram na onom touchpad-u da stisnem levi donji taster da bih uradio ono što je levi klik mišem, nego osim vučenja prstom mogu i da tapnem bilo gde i dobijem isti efekat.

a to sve zato što sam uvek uz laptop koristio miša a preko touchpad-a mi je stajala nalepnica da slučajno ne bih palcem pomerao kursor gde ne treba.

sada mi pak laptop na poslu stoji na nekakvom barskom stočiću pa je jedini način da koristim miša - da ga trljam negde o gluteus ili po škembetu.

no isplati se svo ovo mučenje, em uštedim nešto vremena tako što napišem blog u nekoj međupauzi na poslu, a i borim se protiv one američke izreke da ne moš naučit starog konja nove trikove.

čuj trikove, čovek uči da tipka po tastaturi kao hje to operacija na otvorenom srcu.

nakon još jednog neplaniranog dana odmora u kojem sam zbog previše smoga na kraju umesto na trčanju ka jugozapadu završio biciklom na severoistoku, jutros mi se posrećilo da ubodem gde ima najmanje smoga pa sam biciklom izašao samo 3km od kuće NA PRAVU STRANU, odatle otrčao jedan skroman kružić od valjda 6.2km i na kraju ipak završio zadovoljan.

još me posle skraćenog radnog vremena (zvanično je dan pred božić) čeka šetnja s psima do veterinara na redovnu vakcinaciju što će izaći na minimum sat vremena travom uz reku i kao neki mali rikaverić walkić.

sutra je zadnji podnošljiv dan pred najavljeno opako zahlađenje, a šta će biti posle, baš me zanima.

jebemumiša ipak je loše

kakva agonija juče!

kao ajd na dodatak trčanja, kad cvrc.

NIJE MI SE TRČALO.

znate ono kad vam se uopšte ne trči?

nijedan korak?

e baš to.

i tako trčao ja kao u crtanom filmu kad mišu prislone pušku na potiljak i vrhom cevi ga guraju napred a on se nasloni na cev pa ne znaš da li tako pokušava da ukoči ili se odmara, kad ga već guraju.

e baš to.

samo što ja nisam imao na šta da se naslonim.

noge se lepe za zemlju, vrućina, skinuo se u majicu, nosim drugu majicu dugih rukava umotanu u loptu.

okrenem prema vetru, sad je manje vrućina ali kao što obično bude kad okreneš ka vetru, POČNE DA DUVA VETAR.

e baš to.

mili bože rekoh ko će dogurati do 6km, jer sam ujutru imao 4 pa kao da zaoblim.

mislim, da zaokružim.

kao onaj japanac koji je svakog dana trčao 10km, i kad mu se trčalo i kad nije.

možda je to pomalo i mazohistički.

jedan dan nagradiš sebe trčanjem, to je ono kad ti se trči.

a onda se sutra kazniš trčanjem, to je ono kada ti se ne trči.

kaj znam.

ja kad mi se ne trči, nagradim se nečim drugim.

mogo bi naručit još jedan donji deo trenerke.

za one dane kad mi se trči.

ili još jednu antenu za wifi ruter.

da su bolje pokrivene kamere oko kuće.

za one dane kad mi se ne trči.

da gledam kuda mi se šetaju psi i mačke.

nije ovo tako ni loše!

juče sam ipak uspeo da otrčkaram još jednom popodne, s tim da sam se suočio sa zaboravljenim problemčićem trčanja sa punim stomakom :-)

al dobro.

posle nekoliko kilometara sam ipak mogao normalno da dišem a imao sam desetak minuta fore do druge ture na poslu, i rekoh ajd da prošetam par stotina metara da mi se noge malo osveže, pa da uradim par ubrzanja na pomoćnom terenu.

odmah sam shvatio da je to dobitna kombinacija jer sam maltene sprintao umesto da radim strajdse (strides) i tako odradih osam dijagonala bogme krvničkih.

malo su jutros zatezali negi đavoli u dupetu ali ništa strašno, otrčkarao sam 4km lagano dok se smog ne raziđe a popodne opet kao i uvek - bumo vidli :-)

aerobne aktivnosti

nije to što ste pomislili

nego rekoh da krenem biciklom do ruba šireg centra,

pa ću odatle na trčanje, da si uštedim tih 2.5km puta dva

onda pak pomislim da treba usisati šupu i garažu jer je sve prepuno dlaka od pasa koje se kotrljaju onako ugrušane poput onih pustinjskih loptica od trave i korova (tumbleweed) pa sam i to trčanje skratio

kaže garmin trči 32 minuta po 5'50'' pa sam tako nekako skužio da mi je to nekih 6km mada sam imao raspoloženja i za malo više.

ni rekoh ajd, nije zapelo, nakon onog tempa juče.

valja malo popustiti uzde. 

ili dizgine, moram da vidim šta to bejahu dizgine.

to je nešto što mi ne dâ d'izginem valjda.

gugl mi izbacuje slike na osnovu kojih ne znam da li je to jedno isto ili su dizgine ono što ide oko njuške, a uzde ono što držiš u ruci onaj kajš, ili je to sve to sve to isto sve to.

kako bilo osećam se evo raspoložen za posao, garaža i podrum su usisani lepo, akumulator je na punjaču (onaj od usisivača i duvača) i još samo ostaje da se nasrčem malo supe pa da otrčim na posao.

možda dodam koji kilometrić popodne, bumo vidli.

drugi Prvog ili prvi Drugog?

Danas je trebao bit drugi prvog (januara) 

no meni je bio prvi (trening) drugog (dana u godini). 

Jednom rečju, fijasko. 

Da se upišaš od smeha. 

Obuo Hoke*, 

otišao bajkom 4km izvan grada, 

zaleteo se ko bik jer nemam tempo trčanja 

i skroz sam izgubio osećaj. 

Valjda mislio hoke će same trčati a ja samo da navijam. 

Zastao posle 3.5km na skretanju u šumu, 

malo se istegao pa nastavio do okreta na 5km, 

nazad opet zastao na istom mestu i odatle dotrčao do bicikle. 

3.5 + 3 + 3.5 =10km za prosek 4'35", 

koliko sam i zamišljao, ali BEZ PAUZE. 

Šit, šitić, šitonja, šitčina, šitčuga. 

Biće bolje. 

Uostalom ovo je čitav minut (!) brže od istih 10km 

koje sam trčao 100/100m pre par meseci. 

* btw pojavio se na akciji model koji je lakši od mog 

a pride ima nešto malo gume na đonu, 

a čak i za taj kažu da će se brzo istrošiti, 

moš mislit koliko će ove moje od stiropora trajati? 

tj pola stiropor pola šnenokle.

ne dajte se Hoke, još puno puta me morate namučiti.

nula za početak, zašto da ne

kao ja ću milion metara, milion kilometara, milion milimetara (to još nisam ni razmislio koliko je, mrzi me) i na kraju standrdno ništa.

divim se onim sebičnim ljudima, koji se probude sa idejom kako zadovoljiti sebe, i onda nemaju izgovor na kraju dana zašto im nešto nije prošlo po planu.

rekao sam da standardno početkom godine odemo na šetnju s psima, i tako je i bilo.

njima je bilo lepo, naravno.

e pa fino, neka pišu blog o tome.

onda užina na brzaka pa juriš napolje.

prognoza je rekla kiša od podne.

a ja krenuo sat pred podne.

kao plavo nebo. 

u nekom ćošku občlačno.

za pola sata se taj ćošak proširio na ceo horizont.

NARAVNO.

ajd što se naoblačilo, nego je u trenu sa promenom vetra spalo sa +16 na +9.

ahahaha, bos po trnju, bos po trunju.

nekako sam se polukružno vratio kući, da me baš ne odnese vetar.

pričam o bicikli.

eh da, počastio sam lanac podmazivanjem pred polazak.

taman da potrošim onu bočicu Svetog Ulja koju sam našao negde iznad manastira.

nije to ulje za lanac, više neki užegli zejtin.

imao sam pre par godina i o tome blog.

reče neko, a šta ćeš kada zapekne to sveto ulje???
tada nastupa Sveta Nafta (za čišćenje), odgovorih samouvereno.

bumo vidli.