to je bilo vreme žestokih momaka iliti paklenih vozača
u moje vreme, što bi rekli starci
video sam majicu, piše najgore je kad shvatiš da imaš isto godina kao i matori ljudi
he he
podsetilo me na onaj moj blog od pre 15-ak godina kada sam se pitao dokle jasna šekarić misli da ide na olimpijade, a može baba da mi bude
sad smo stigli dotle da mogu babi da budem deda
dakle samom sebi čukun-deda
a prošlo je samo 15 godina
život je čudo
da se vratim na naslov
da je barem smog bio do jaja, ne bih ga ni primetio
samo bih se vratio s trčanja sa čađavim jajima
no nažalost bio je od zemlje (što je u ovom gradu 180 mnm/mnv)
pa negde do 300+ nadmorske
na jug-jugoistoku gde sam otišao (pisalo je u prognozi da će odatle da duva) ga je bilo do nekih 350m, na jugozapadu negde oko 320m, no to sam prekasno video i nikako nisam tamo mogao da se teleportujem jer me je odatle delila duboka klisura reke Gradac
pogled na grad (koji grad?)
nema veze, izbegao sam trčanje kroz grad jer sam odjurio biciklom do podnožja južnog brega, i odatle napravio neki mini trokut jer sam toliko imao vremena, za 11km
duša mi je umrla od tuge što nisam gore iznad smoga mogao da dodam još barem pola sata trčanja po divnom bistrom zraku ali jbg
daj šta daš
Nema komentara:
Objavi komentar