raspored obroka i kardiovaskularno zdravlje

nakon šetnje s kerovima u minusu, i bicikliranja do lidla na pozitivnoj nuli, nešto sam se smlatio i maltene mi nije ni bilo do trčanja.

pa rekoh, nema veza, sačekaću taman još pola sata da se raziđe smog.

i reče saša, i raziđe se smog.

i narod tapšaše mahaše ručicama i skakutaše u mestu.

danas bitno manji intenzitet nego juče, ali zato 15km kao od šale.

nisam išao na treking ligu u Šid, ne zato što mi se nije trčalo nego što su nam na autu letnje gume pa mi se nije dalo juče da ih menjam zbog jedne jedine treking lige, posebno zbog ove na kojoj bi mi se, što kažu seljaci, i govno smrzlo.

to je sve, a kome nije dosta vesti, evo jednog prekopiranog članka o tome da li valja preskakati doručak i jesti prekasno u toku dana:

------------------------------------------------------------

Izvan nutritivnog kvaliteta ishrane, važno je vreme obroka, pri čemu su kasniji prvi i/ili kasniji poslednji obrok dana povezani sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti (KVB), posebno kod žena, kako je sugerisalo istraživanje velikog obima.

Istraživanje je obuhvatilo 103.389 učesnika, sa prosečnom početnom starošću od 42,6 godina i učešćem žena od 79%. 

Učesnici su popunjavali upitnike koji, pored podataka o socio-demografiji, načinu života i fizičkoj aktivnosti, pružaju informacije o vremenu konzumiranja hrane i pića tokom dana. 

Takođe, sami su prijavljivali ključne zdravstvene događaje, uključujući KVB. 

Istraživači su procenjivali povezanost između vremena prvog obroka dana (pre 8 sati, od 8-9 sati, posle 9 sati) i poslednjeg obroka (pre 20 sati, od 20-21 sati, posle 21 sati), broja obroka i trajanja noćnog posta (12 sati ili manje, 12-13 sati, više od 13 sati) i rizika od KVB, uz kontrolu velikog broja potencijalnih faktora smetnji, među kojima su starost, pol, obrazovanje, prihod, pušenje i nivo fizičke aktivnosti. 

Tokom srednjeg praćenja od 7,2 godine, prijavljena su 2036 slučajeva ukupnih KVB, 988 slučajeva cerebrovaskularnih bolesti (moždani udar, tranzitorni ishemijski napad) i 1071 slučaj koronarnih bolesti srca (infarkt miokarda, angina pektoris, akutni koronarni sindrom, angioplastika). 

ZAKLJUČAK: 

Svaki dodatni sat odlaganja prvog obroka dana povezan je sa većim rizikom za ukupne KVB (hazardni odnos [HR], 1,06; 95% CI, 1,01-1,12; P = .02), pri čemu je povezanost jača kod žena nego kod muškaraca. 

Svaki dodatni sat odlaganja poslednjeg obroka povezan je sa povećanim rizikom od cerebrovaskularne bolesti; u ovom slučaju, poslednji obrok posle 9 sati povezan je sa 28% većim rizikom u odnosu na obrok pre 8 sati (HR, 1,28; 95% CI, 1,05-1,55; P < .01). 

Nije bilo povezanosti između broja obroka i ukupnih KVB/cerebrovaskularnih bolesti, i nema povezanosti između vremena obroka ili broja obroka i rizika od koronarne bolesti srca. 

Svaki sat povećanja noćnog posta bio je povezan sa 7% nižim rizikom od cerebrovaskularne bolesti (HR, 0,93; 95% CI, 0,87-0,99; P = .02), ali ne i sa rizikom za ukupne KVB ili koronarnu bolest srca. 

"Naši rezultati ukazuju na potencijalnu korist od usvajanja ranijih obrazaca vremena obroka i uparivanja dužeg noćnog posta sa ranim poslednjim obrokom, umesto preskakanja doručka, u prevenciji KVB", napisali su autori.