kad sam počeo ozbiljnije da trčim bilo mi je jedino važno da me profesionalci ne stignu za krug i što jes jes, nikada me nisu ni stigli
njihova trka je uvek bila ispod 15 minuta za 5km što je značilo da moram za isto vreme da uđem u poslednji, odnosno da pretrčim prva 4 kruga/kilometra nekih poželjno i pola minuta brže, dok se uopšte nisu ni pojavili u raskrsnici ka ciljnom pravcu
no nije mi bio nikakav problem ni kao početniku da otrčim 4km po recimo 3'40'' osim one godine kada je padao sneg pa smo trčali kroz bljuzgu no što je usporilo mene, njih je još više :-)
posle toga sam još dva puta trčao trku veterana i rekreativaca na 1km odnosno 970m koliki je tačno krug, jednom sam bio povređen ali uspeo da uletim treći u nekom divljačkom finišu poput onih što prehodaju Plitvički pa zasprintaju u cilju, a jedne godine sam spektakularno pobedio sa ličnim rekordom od 2'44'' što je doduše nekih 6 sekundi više za km ako se obračuna koliko je krug kraći od pune hiljadarke
sećam se da sam posle trke odneo celu tortu iz poslastičarnice u Hitnu, jer me je tako ortoped primao preko veze da ne čekam u ambulanti
ako stignem u pauzi posla da odjurim biciklom da vidim kako to izgleda, fino, a ako ne stignem, možda se i ne završi trka do popodne, videćemo
upravo sam uneo jučerašnje trčanje u excel i shvatio da sam već pretrčao 153km u januaru što znači da sam već nadmašio prošlogodišnji koji je bio mršav sa samo 151km
Nema komentara:
Objavi komentar