unazad

najbolje mi je kad nešto otreniram rano ujutru 

i odmah zapišem to na blog, 

a ne ovo kad trčim popodne 

pa onda sutra ujutru moram da premotavam kasete

život nije maraton, život je kasetofon

to je bila prva strofa

videh juče dvojicu kako trče

popodne jedan visok kao motka, trči jako sporo i nespretno

po snegu, uz reku

pa se popne na nasip baš na mestu gde je najviše korenja

i onda tako tetura tumara preskače, bukvalno 7-8 km/h

svašta

a ujutru videh onog što deluje nekako polunormalan

mator čovek možda 55 godina, može deda da mi bude

trči unatraške

pa se osvrće s tim da kad trčiš unatraške, osvrtanje nije iza nego ispred

malo uz reku po ono pola metra betona, pa se vrati u sneg/travu

napadao je skoro pedalj, ali je za dan spalo na trećinu 

i još sam pročitao vest da se rodilo tele sa dve glave

moram guglat da vidim kako to izgleda

jadna mu majka, kako će da sisa?
dal malo levom glavom malo desnom ili sa obe uporedo?

uglavnom kad pođe u školu, majka će mu reći

pazi sine preko pešačkog, otvori dva para očiju