stvar je do tajminga, nažalost i unatoč.
gledam na prognozu odakle duva vetar, krenem na tu stranu, kad tamo smog do kolena.
mislim na planinu, planini je do kolena.
a ispod planine su brdašca, njima je do jaja.
a ja sam u podnožju.
i sad bih trebao da se penjem do jaja, od brdašceta, da bih i dalje ostao u smogu, i odmah moram nazad u petne žile (od brda) jer sam imao toliku pauzu na poslu.
tako da...
ništa.
nisam ni teo trčat.
bičikletom malo jednim putem, malo drugim, malo nazad.
a šta fali.
dosta sam i trčo.
jedan dan proleća koje nije stiglo, više ili manje.
evo sad vidim prosvetlilo se, sve je čisto, izduvao jugo smrad negde dalje.
nije baš da ginem da trčim noću, možda padne neka šetnjica pred spavanje.
Nema komentara:
Objavi komentar