nula za početak, zašto da ne

kao ja ću milion metara, milion kilometara, milion milimetara (to još nisam ni razmislio koliko je, mrzi me) i na kraju standrdno ništa.

divim se onim sebičnim ljudima, koji se probude sa idejom kako zadovoljiti sebe, i onda nemaju izgovor na kraju dana zašto im nešto nije prošlo po planu.

rekao sam da standardno početkom godine odemo na šetnju s psima, i tako je i bilo.

njima je bilo lepo, naravno.

e pa fino, neka pišu blog o tome.

onda užina na brzaka pa juriš napolje.

prognoza je rekla kiša od podne.

a ja krenuo sat pred podne.

kao plavo nebo. 

u nekom ćošku občlačno.

za pola sata se taj ćošak proširio na ceo horizont.

NARAVNO.

ajd što se naoblačilo, nego je u trenu sa promenom vetra spalo sa +16 na +9.

ahahaha, bos po trnju, bos po trunju.

nekako sam se polukružno vratio kući, da me baš ne odnese vetar.

pričam o bicikli.

eh da, počastio sam lanac podmazivanjem pred polazak.

taman da potrošim onu bočicu Svetog Ulja koju sam našao negde iznad manastira.

nije to ulje za lanac, više neki užegli zejtin.

imao sam pre par godina i o tome blog.

reče neko, a šta ćeš kada zapekne to sveto ulje???
tada nastupa Sveta Nafta (za čišćenje), odgovorih samouvereno.

bumo vidli.