umem ja i da trčim

... ako se sedam munuta po kilometru uopšte može nazvati trčanje.

doduše bio je to dugačak uspon a ja sam išao relativno suzdržano, nije mi baš neki rekord bio u prvom planu.

nakon tolikog uspona naravno dođe i spust istim putem, da me je neko pitao da li uživam, rekao bih ma uživam kao rolling stone, ili još bolje kao rolling shit!

(jer postoji ona izreka "nizbrdo se i govno kotrlja")

pa kad može kamen, a može i govno, mogu i ja da im se pridružim.

ukupno 10km, idemo dalje.

primećuje se da forma i dalje opada jer sam zaista malo trčao ovog meseca iako je vreme bilo grozno.

ujutru je hladno za biciklu, popodne su mi kratke pauze na poslu, uveče mi se nikada nije ni treniralo osim neke tamo godine kada sam se jurio u nekim strava čelindžima i trčao svako jutro i veče, često i po mraku jer je bio januar.

**********************************

imao sam i "situaciju" juče.

u povratku me sustigao prestigao i brake check neki auto, da bi se ispostavilo da je to navodni vlasnik onog pekinezera kojeg sam doneo u grad i predao Udruženju.

dao sam mu broj, odmah je pozvao, rekli su mu da mora doći u vet. ambulantu da plati troškove čišćenja od parazita, krpelja, sterilizacije (ženka od dve godine) kao i čipovanja na njegovo ime.

kad je shvatio da će bogme dosta da plati, počeo je da se izvlači ali obzirom da je već pozvao i da su imali njegov broj telefona, u slučaju da odustane išla bi prijava vet. inspekciji zbog neodgovornog držanja (pas na parkingu, bez ogrlice, pun krpelja, izgladneo) pa bi ga to izašlo još i skuplje, tako da je teška srca zapisao kada mora doći u grad.

obožavam prevaspitavanje tih papaka.