dok je Lola skoknula do pijace ja sam ovu jadnu preostalu kujicu odveo u šetnju da malo razbije tugovanje za većom sestrom, opet sam usput pričao sa chatGpt koji mi je postao glavni saputnik/ca.
sve sam pitao šta je najbolje za prevazilaženje tog stresa i bogme lepo mi je formulisao/la dosta saveta.
izdiktiram pitanje, onda uključim da mi čita odgovore i vratim telefon u džep.
išli smo malo pored reke, malo je lajala na divlje patke, video sam i pastrmku dužine jedan i po moj pedalj što mu dođe 35cm, bogme baš kapitalac.
naravno i mnoštvo manjih.
nakon toga sam skontao da imam premalo vremena da bilo gde odem bilo kojom od bicikli, a pošto sam malopre prošao pored pomoćnog terena stadiona nekako mi se uvukla ideja da tamo nešto smislim.
nažalost trava je previše porasla čak i po terenu a tek okolo je do pojasa, tako da bi dijagonale morale da budu jako kratke jer moraš na vreme da usporiš umesto da protrčiš dalje.
pa sam otrčao krugove unutar terena, podosta ćoškaste, vidim da je neko tu već trčao jer je poluUtabano.
hteo sam 5km ali nisam poneo vodu pa sam se zakašljao oko 3km i pomislio da ću crći jer je već bilo dosta vruće, tako da sam se tu zaustavio.
izašao mi je prosek ispod 5'/km što i nije loše u nekim bzv patikama po džombastoj travi i sa skretanjem pod pravim uglom svaki čas, kao kuče na agiliti takmičenju.
tako sam uz 7km peške stigao do 10km na nogama, neloše.
garmin mi je odmah vratio formu sa 48 na 49, dug je put do 54 što mi je bila donja pristojna granica, da ne pominjem 67 koje sam naduvao na testiranju dok sam aktivno vozio bici trke.
Nema komentara:
Objavi komentar