utorak, 12. kolovoza 2014.

9 + 5 + ihahaj

okvirni planovi, i promene planova, to mi je valjda uža specijalizacija
ovog vikenda sam skockao jednu "trku od koje nisam ništa očekivao", sa treningom Dužine
uslovno rečeno dužina jer ono što drugi trče kao Dužinu obično predstavlja moje prosečno trčanje na godišnjem nivou 
počelo je još u petak, nekim koncertom u Pančevu
(pošto je ovo sportski blog neću se previše zadržavati na muzici)
nakon spavanja sam u subotu ujutru otišao sa starim i proverenim sparing partnerom na jutarnji džoging, to jest obilazak Pančeva, i stvarno smo napravili lep kružić po gradu i uz reku Tamiš
jednom davno sam tako trčkarao ujutru pa sasvim lepo otrčao večernju trku, rekoh, ko zna, možda opet upali?

i tako, bez apsolutno ikakvih ambicija sam stigao na trku u Kanjižu
koliko se sećam prošli put sam ona 3 kruga po 3km trčao po 11 minuta, ili je možda samo takav bio plan a ja sam ga omašio, više se ne sećam
ove godine je plan bio da se po onoj vrućini ne raspadnem, da trčim bilo kojom brzinom, i ako je moguće da usput ošacujem ko od konkurencije mi je u blizini, ne bih li ipak za uspomenu uzeo makar ćupić za treće mesto u kategoriji
sponzor je fabrika crepova i onda oni naprave te pehare kakvih nigde drugde nema
i bude to tako kul za uspomenu
ove godine su nam pak davali brojeve u boji, pa je svaka kategorija imala svoju boju, a malo se sve zbrkalo jer su napravili (kako sam čuo) kategorije na svakih 7 godina
ovaj što je pobedio je par godina mlađi od mene i specijalista za te kraće trke, a ja nekako u zadnjem krugu dobih ovog na kraju Trećeplasiranog, da l što sam ja ubrzao da l što je on usporio nemam pojma
mislim da sam krugove išao tu negde oko 12 + 12 + 11 minuta, nisam nosio štopericu, verovatno je prvi bio bar malo ispod 12 a zadnji bar malo preko 11 minuta jer sam ubrzao tek negde pred polovinu kruga
kad kažem krug mislim na neki kljakavi trapez zbrčkan od nepravilnih ulica
odmah posle cilja smo se na brzaka istuširali iz flaše pored auta, malo se muvali oko bine gde je već počela svirka, i jurnuli u tu neko selo gde je u toku rock vikend festival
kome god sam čak i od vojvođana pomenuo taj Orom, niko za njega nije čuo
a Lola i ja, ih, nisi čuo za Orom, pa to ti je čuveno mesto!
čuveno samo nama jer smo pre desetak godina išli biciklama iz Beograda do Subotice, i zalutali upravo tamo

tj išli smo od moje babe sa Mirijeva, pa smo morali da hvatamo tu desnu varijantu preko Pančeva i dalje ko zna kuda
tek tako se pogodilo da je pao mrak upravo kad smo stigli u taj Orom pa više nismo mogli ni kartu da gledamo, ali nam nije ni trebala jer su se u daljini već videla svetla Subotice
i eto tako posle 10 godina opet nas u Oromu
muzika je bila odlična, razglas više-manje, atmosfera takođe odlična
i umesto za Novi Sad gde sam trebao u nedelju da trčim dužinu sa društvom, odosmo tu u neko skroz bliže mesto da prespavamo kod prijatelja, koji su nas pozvali na sutrašnju trkicu od 5km
za koju naravno nismo ni znali sve do završetka trke u Kanjiži
tako je ispalo nešto totalno neplanirano, da ću u dva dana da trčim večernju trku od 9km pa zatim podnevnu trku od 5km

malo sam se brinuo za ložu, ali je preživela
prvo je neko rekao da će na toj trci od 5km da se trče 4 kruga od 1250m, i da će tu biti dosta nekih začkoljica, i ja sam shvatio da će to biti maltene kao Kros 5 mlinova, što mi je odgovaralo obzirom da mislim da po takvoj podlozi imam prednost u odnosu na ovu mahom "asfaltnu" konkurenciju kolega maratonaca

međutim ćorak, imali smo 50m po travi i pretrčavanje preko dva limena mostića i to je sve, ostatak je bio najobičniji asfaltni pravac od 500m da se trči tamo-pa-nazad
e sad je već bilo puno lakše u odnosu na juče
obzirom da ja tako treniruckam skoro svaki dan-za-danom, što je naravno bespotrebno i beskorisno za sve OSIM za ovakve situacije, računao sam na to da će moje noge ipak biti u boljem stanju, u odnosu na noge konkurencije
i baš tako je i bilo
sa starta sam krenuo i svo vreme na 20m pratio onog od sinoć koji mi je u trci na 9km, negde na 5-om kilometru bio 300m ispred, a ovaj pak s kojim sam trčao sinoć do pred kraj, odmah je ostao i zaostajao sve više
to su dakle(m) te Saletove nogice, koje tako mogu da se vrte iz dana u dan, u nedogled
da stvar bude zanimljiva, da je trka trajala još samo pola kruga delovalo je da bih stigao i ovog prvoplasiranog dečka
na okretu mi je u prvom krugu bio 100m ispred, u drugom krugu 120m, u trećem opet 120m, i u četvrtom 100m što je do cilja spalo na 70m
ali nema veze, i drugo mesto mi je bilo sasvim dovoljno, jer mi je na startu cilj bio da uđem u 3, dakle mišn komplitid
nakon svoje trke sam trčao jedan krug sa Lolom, njen poslednji, pa sam onda trčao 2 kruga sa prijateljem koji je završavao triatlon, i usput da mu se bar malo odužim za ono prenoćište, i na kraju sa drugaricom odoh na još 5km rastrčavanja i ćaskanja, ne što mi se trčalo, jer mi se (nogama) uopšte nije trčalo, nego eto, da joj pravim društvo
u međuvremenu su Lolu zavrbovali za sprint-štafetu i našli joj biciklu i kacigu, pa je tako i ona imala neplanirani dodatak i malo se podsetila kako izgleda jurcanje na trkačkoj bicikli na koju je ove godine sela samo par puta

to jest kad su čuli da je 8 puta bila državni prvak "na cesti", maltene je došlo do otimačine oko toga u čiju će štafetu da je prigrabe
posle toga još jedan poslednji juriš autom, ovaj put nismo ništa prepuštali slučaju i okolnostima kao juče kad stigosmo u Kanjižu u poslednji trenutak, tako da smo spičili autoputem i uštedeli barem sat vremena
dovoljno za pivo i neke ogroooooomne pljeskavice koje je Lola naručila, ali ako njoj nije bila prevelika, ne ide ni da se ja žalim na svoju, iste veličine
i tako, bio je to jedan podosta jurišnički vikend
u ponedeljak kao oporavak 1h15' tempa na bicikli i popodne-uveče 3h šetnje sa psom do tu jednog jezerceta na brdu, baš smo se lepo proveli

Nema komentara:

Objavi komentar