nastavak

najbolje je da nastavim gde sam stao
predosetio sam da će "to" o čemu sam pisao u zadnjem blogu biti puno više trening nego trka, pa sam se tako i ponašao, tj odustao sam od te ideje.
ali, tek u poslednji čas!
te subote ujutru sam čak ustao na vreme, spakovao se, sve pripremio, i negde u podne kad je bio poslednji trenutak da krenemo, e tek tada sam odustao.
jednostavno sam shvatio da sam preumoran da bih uopšte trčao, a kamoli maraton pa još u sred noći.
jebiga, koliko god želeo da udovoljim tvojoj želji za putovanjima i druženjem, ovo neću uspeti da izdržim - sa tugom u glasu objavih loli, pa se istom brzinom raspakovasmo i vratismo auto u garažu
4 sata vožnje + 2 sata prijavljivanja i stajanja + >3 sata trčanja + barem sat opet stajanja i druženja + 4 sata vožnje nazad kući, ajmeeeee, pa i digitron bi se pokvario od tog sabiranja a kamoli običan čovek
nakon te odluke smo otišli na vožnju i sasvim lepim tempom odvozali par sati trkačkim biciklama, uz neverovatan osećaj vožnje autoputem, doduše u izgradnji
onih par radnika koji su nas belo pogledali, doviknuli smo "da isprobamo, dok je još uvek džabe!!!" i sasvim lepo su prihvatili tu šalu, odmahnuvši
u nedelju sam po vrućini išao da trčim 21km po nekim brdašcima totalno mrtvačkim tempom i završio taj polumaraton za sramotnih 1h50, PLUS sam usput zastajao da fotkam predele
pa ti vidi u kakvom sam stanju bio
u ponedeljak smo ceo dan nešto betonirali i malterisali, uveče naprasno odlučili da odemo na pešačenje i kolateralno izmaltretirali dva od naša 4 psa, vodajući ih dva sata po mraku do obližnjeg brda i jezera
jutros je pak bio neki sumanut dan na vidiku, ta neka sahrana školskog druga popodne, i rekoh što je sigurno sigurno da ja omlatim neki trening pre podne
nakon par poslova po kući to pre podne se pomerilo na podne, i tako odoh ja da trčim 21km tempa u sred dana po najvećoj vrućini, po užarenom asfaltu, baš interesantno...
plan je bio da nema plana, to jest, "idem da vidim, pa ću videti"
e što volim takve planove :-D

a sad trening
prvi km 4'22, rekoh ovo je iznad plana, definitivno
nadao sam se da sve to bezbolno prođe po 4'30, i da kažem JEEEEE
dva km za 8'40
neposredno pre toga sam razmišljao
ako bude 8'50, okej, to je po planu
ako bude 8'45, supeeerrrrrr
ako bude, nedajbože 8'40, oduševiću se i početi da jurim neki rezultat na treningu, i pući ću kao novogodišnji šampanjac
i eto ti ga prc, baš tih 8'40
ništa, pravim se ja da nisam video štopericu
a gde je i ponesoh, jeblo je nebo
onda sam pratio neke markere na 3.5km
one davne godine 2004. kad sam počeo da trčim, taj put sam podelio na deonice po 3.5km
tri takve su 10.5km, i dok se vratim, 21km okruglo
kad sam trčao maraton (na treningu, da, niste znali? sorry, bilo je to na blogu pre deset godina :-P ) išao sam dva takva "kruga", dva puta tamo-vamo
i sve prolaske sam kući prekucavao u excelu
imao sam stotinu tih istih treninga, sa prolascima po 3.5km...
danas je bilo 15'30, pa 30'47, pa 46'17
tu rekoh, 46 minuta do tamo, i 45 minuta nazad, to je 1h31 ladno!
jer je povratak nežno nizvodno, put prati rečicu koja kao što joj ime kaže nije ravna, jerbo da je ravna zvala bi se jezero, a ovako je rečica :-D
međutim noge su se same nekako kotrljale i mic po mic ja shvatih da ću ladno da se vratim u okviru 1h30
19-ti kilometar sam malo odmorio, jer sam imao previše "zalihe"
mogao sam taj, recimo, da otrčim za 4'20, i zadnja dva po 4'10, i to je to
međutim 20-ti jedva pretrčah za 4'12, brate neki umor me savladao, koraci postali teški
ne treba da napominjem da je na tom asfaltu bilo nekih +33 stepena i nigde senke
to je potvrdila i vaga jer sam na trčanje krenuo napunjen kao balon sa 68.5kg a vratio se sa 66.1kg
zadnji km sam kao nešto malo zagrabio nogama, nije mi bio problem da proizvedem snagu, ali sam osećao neko mućenje u glavi, u očima, počeo sam da se ježim, što je prvi i najglavniji znak toplotnog udara, opet ponavljam, jer usput nisam imao vodu
boli me dupe da je pijem, nego da se polijem, rashladim, to želim da kažem
mada dobro, da sam je imao, nešto malo bih i popio :-D
i tako, pretrčah preko polazne linije nakon 1:29:58, toliko sam bio srećan da je malo falilo da podignem ruke u vis kao da sam pobedio olimpijski maraton
eto, mogu još uvek
da u laganom tempu (početnom, koji prema sredini trčanja prerasta u običan normalan neobavezan tempo maratona, a pred kraj vrelog polumaratona postaje maltene maksimalan izdrživ tempo) pretrčim 21km i da ostanem živ, i još da sve to upakujem ispod sat i po.

e sad vas neću zamarati planovima za vikend jer ih toliko imam da ako bih počeo da o njima pišem, vikend bi prošao a ja ne bi završio pisanje! :-D