danas je bio neki fazon da kao nemamo posla pola dana i eto prilike za nešto lepo i dugačko.
pa sam krenuo da kujem planove gde mogu stići biciklom jer je granulo drečavo lepo plavo sunce, pardon, nebo, a sunce je belo uglavnom, mada kažu da je žuto, a ustvari je mesec nekad beo nekad žut.
kad smo to raspravili, postalo je i nebo belo, ono što je u prvi čas bilo plavo.
piše na jednoj prognozi mogući pljuskovi, na drugoj kaže da je samo oblačno, nebo za sad mirno i melanholično, doduše možda se u daljini nazire neka nervozica.
krenem biciklom u šorcu pa se vratim da obučem nešto duže, pa se posle par km ispostavi da mi je po vetru hladno i gore u nekom tanjem duksu.
pa se opet vratim kući vidno razočaran što mi ništa neće ispasti potaman.
doslovno u trenu kada otključavam kapiju da uđem u dvorište, počinje pljusak.
ne sećam se ni šta sam radio narednih pola sata, tek odjednom se sve razvedrilo, opet je nebo plavo a sunce belo a oblaci bez boje, hoću reći nema ih.
sednem opet na biciklu, onu gradsku, rekoh bar da uhvatim malo boje po ušima.
napravim krug tu po okolini, i stignem taman nazad na posao, rekoh nema veze, nakon lomatanja po onim livadama juče ništa mi neće faliti ni da dan provedem ovako u aktivnom odmoru.
Nema komentara:
Objavi komentar