naime juče sam išao sa ovima iz udruženja za zaštitu životinja da im pokažem gde sam video ostavljenog matorog psa, i kada je delovalo da je propao u zemlju, ispostavilo se da je to samo donekle tačno.
naime propao je u vodu.
onako mator i gluv, pitanje je i kako mu radi centar za ravnotežu, upao je u rupu oblika levka iz koje su vadili šoder a na dnu koje se napravila bara prečnika pet metara.
nekako je sišao ili skliznuo i više nije mogao da izađe jer je pesak jako strm sa svih strana, maltene kao kornet.
dok je mogao grebao je pa je onda verovatno malo plivao malo grebao i samo uzalud odronjavao taj pesak i kamenje, da bi se na kraju udavio, možda i od hipotermije u toj bari a ne samo od umora.
tako sam taman sahranio neka dva žuta šteneta koji su uginuli pored nekog mosta, pa je posle par dana došla vest o ovom ubistvu o kojem priča ceo svet, i dva dana kasnije eto mene u istoj situaciji kao ona dvojica psihopata, zatrpavam leš na divljoj deponiji.
naime juče sam već probio termin povratka na posao za dva sata pa smo se razišli, a jutros sam se vratio na to mesto da ga prekrijem peskom da ne leži onako pod otvorenim nebom, da ga kljuju vrane i jedu muve i crvi.
tako sam nakupio ihahaj kilometara biciklom, prekjuče samo 21, za juče moram da izračunam.
bicikla kaže 59 za oba dana ali dodaje 1/20, dakle imam u totalu 56, što znači juče 35.
nije loše za rikaveryć nakon trčanja.
moram to istetovirati kao onaj u filmu Memento, da ne bih do sutra ujutru kad upalim kompjuter isto računao još pet puta.
Nema komentara:
Objavi komentar