da sam ostao na 6km bilo bi loše
opet ostavio biciklu na izlasku iz grada i popeo se 3km uzbrdo
pa vidim da sam umoran, da trčim i tromo i sporo
krenem nazad, rekoh i šest je bolje nego ništa
no kao, imam ipak desetak minuta vremena viška, kopkalo me par puteva koji vode u šumu, da li igde izađu ili samo služe lokalcima da kradu drva za loženje i prodaju
prvi puteljak je izbio u nečiji voćnjak, pa dalje nizbrdo u potok, odatle sam se vratio i ipak zapucao onim u šumu
dalje sam jedno po jedno razdvajanje ispitao pa odustao kada se pretvori u neprohodno šipražje, a onaj koji je najdalje išao, taj je takođe počeo da se pretvara u stazice i na kraju u - ništa!
no tu sam ugledao na mapsima da iznad postoji nešto što je u trenutku satelitskog snimanja delovalo kao put, pa sam krenuo u tom pravcu.
sada mi se već nije vraćalo, jer sam nakon trčanja normalnim šumskim putem, pa malo uraslim svuš svuš sa sklanjanjem grančica kao bojan križaj u slalomu, pa sam nakon peuze nastavio peške 50m, i rekoh idem napred pa štagod
i eto ga!
izađoh na još lepši put od onog kojim sam uopšte dole krenuo, i vratio se na makadam sa kojeg sam krenuo u avanturu
neloše, mada bi 9km bilo bolje od 8, a 13 još bolje, no avantura nosi pet bodova tako da smo opet stigli na lepu trinaesticu
Nema komentara:
Objavi komentar