dve banke dana

pretpostavljam da oni stariji znaju za taj izraz da se deset nečega zove banka, počelo je od deset dinara (daj mi baba banku, da kupim čitanku, da naučim pesmicu, da dobijem peticu) a posle toga je ušlo u žargon pa znači deset bilo čega a najviše godina, pa kažemo za nekog od 30 da je napunio tri banke itd

e tako je prošlo 20 dana aprila i već više nemam pojma kako sam prošlog aprila pretrčao 222km a ovog jedva pola od toga, unatoč i uprkos čemu se još uvek nadam da ću se odlučiti za Beogradski

a odluka će pasti koliko sutra

jutros pak odličnih 13.4km s tim da sam prvo krenuo kao tempo, pa sam se na vrhu brda setio jedne šume kroz koju sam protrčavao pre par godina, i rekoh taman da prođem opet da Loli slikam taj neki monumentalni hotel ili planinski dom ili ko zna šta već, što je sagrađeno napola i zvrji tako pusto kao građevinska avet

no šuć muć skontao sam da su neka drva pala po stazama i da je sve jedva (ne)prohodno a ja krenuo u novoj trenerci pa nisam mogao da odlučim da li mi se MANJE cepa dukserica ili donji deo, tako da sam nakon nekoliko pokušaja odustao jer nijedna staza nije delovala da će proći kuda treba

možda neki sledeći put probam odozgo pa da vidim hoće li se neki put otvoriti

nikako da kupim tj naručim tu mačetu jer postoje dve različite, jedna ima sečivo od možda 25cm pa deluje mobilnija i lakša za poneti, no njom bi teže išlo krčenje, a druga ima sečivo 40cm ako ne i 45, i deluje savršen alat upravo za ove stvari 

ali stvarno, trčati kroz grad sa maltene sabljom, kontam da bi me u kratkom roku neko uhapsio