"A" (!)

današnji dan je bio kao tema u onim razgovorima gde neko kaže da je morao da popije lekić.

naime današnji dan je počeo čim sam sinoć legao u krevet da spavam.

zazvonio je telefon, ali ovaj put nije lajao jer nije bio običan nego viber poziv.

instruktor.

odmah sam se namrštio i naslutio šta se događa.

POLAGANJE JE SUTRA! (danas)

odatle sam ostao budan do 3 ujutru, zaspao sat i po i probudio se.

neverovatno nervozan.

mrzim takve situacije.

ako mi je obećao celu nedelju motora na raspolaganju, neću da idem na polaganje dok uopšte nisam 100% siguran da li sam dao dovoljan gas, da li sam prerano zakočio, veoma mi je neophodno bilo to poslednje podešavanje.

odmah sam pomislio da ni pred polaganje neću imati vremena da se malo vrtim po poligonu.

jedino što je koliko toliko bila sreća u nesreći, prognoza je bila da će tamo 30km severoistočnije kiša početi par sati kasnije nego u Valjevu.

otišli smo lagano autoputem, bla bla o političkoj situaciji za koju me iskreno zabole u ovom trenutku.

juče sam bio neverovatno anksiozan, nervozan, besan, razmišljao da ni ne odem, da kažem da ću odustati i upisati školu na nekom drugom mestu.

reći da sam se osećao zayeban bi bilo preterano politički korektno.

kada smo stigli tamo, uspeo sam da izdejstvujem pet minuta kruženja po nekom tesnom parkingu prekoputa autoškole, između automobila, gde sam imao mesta za nekakav jajasti krug od tridesetak metara ali je širina bila jedva desetak.

osmica na poligonu je 8m krajnje linije, a ja sam svaki put kada sednem na motor (čitavih pet puta do sada! doduše u trajanju od 1+1+1.5+3+1.5=8h, ali u ugovoru piše 20 časova) uspeo da se malo otkočim tek posle 15-20 minuta - u tom prvom delu sam bio smotan i kao da nikada nisam vozio, nesiguran i neprecizan.

no ovaj put, od prvog polaska je sve nekako kliknulo.

tačno doziran gas, tačno dozirano kvačilo, tačno doziran nagib i okret.

kao da je neko drugi seo umesto mene da vozi.

kao da je vredelasva simulacija na city bike koju sam zadnjih dana radio zamišljajući na svakoj raskrsnici kako dodajem gas, otpuštam kvačilo, ubrzavam...

vraćanje motora preko ulice, mini pauza od par minuta da se popuni dokumentacija, upiše vreme polaska, da mi namontiraju wokitoki i slušalicu.

prvi put u životu vozim motor sa dugim rukavicama, ono malo što sam ranije vozio je bilo ili bosoruk ili u kratkim biciklističkim.

no nekako mi je i to bilo ok.

sve mi je bilo ok.

ili je u mene ušao neki duh mnogo povoljnijeg horoskopa za borbu sa anksioznošću, ili je do onog ksalola koji sam popio posle doručka.

kroz grad savršeno, skretanja, šaltanja, kružni tok, žmigavci, propuštanja gde nemam prednost.

dolazak na poligon, krči mi u slušalici, okrećem se i pokazujem prstom na uvo tj na kacigu, popravljamo slušalicu, kažu idi na početnu poziciju.

glavni instruktor, moj instruktor, i policajac.

4 vežbe.
onaj što je polagao prvi, pao je na poligonu.

3. novembar, dan kada su Lajku lansirali u Sputnjiku.

ali ja sam rešio da budem sputnjik a ne lajka.

kreni, stani, kreni prva>druga stani - malo sam u prvoj sekundi zakrivudao ali mislim da nisam nagazio liniju.

čunjvi precizni i sigurni, oduvek su mi bili jaka tačka mada sam imao neki neobjašnjivi strah da ću pogrešiti. čak sam pred kraj nežno dodao gas i odmah se zapitao zašto mi je to potrebno.

ubrzanje: neki demon je ušao u mene, iako mi je govorio da tu nema radara i da slobodno ubrzam 20-25 na sat iako bi kao trebalo 30, mislim da sam ga nagazio dobrih 40 i nakon toga stao u onaj kvadrat 10m iza kao da sam ubo u sinjsku alku.

umesto jedne sam uradio tri osmice jer volim da ih radim a kada sam pogledao da li je komisija zadovoljna, primetio sam da su ušli u auto i da me više niko ne gleda.

drugi deo gradske vožnje.
u jednu ulicu sam ušao malo široko skroz u sredinu, jer sam prvi put u životu tako iz mesta krenuo u desnu stranu.

tamo gde je bilo planirano polukružno okretanje, bio je parkiran kamion gradske čistoće.

levom rukom sam ih pitao šta da radim, pokazao na kamion pa na polukružni okret, nema reakcije. kasnije je istruktor rekao da su se u autu zapričali o politici i da me nakon prvih par raskrsnica nisu naročito ni gledali, samo su me pratili jer su skontali da umem da vozim (!).

od jednog sam dobio 97/100 a od drugog 98/100. 
kada sam ovog mog pitao da li su to dva poena što 1) sam ušao malo šire u raskrsnicu i 2) što nisam dao žmigavac obilazeći kamion Čistoće jer sam bio skoncentrisan na uputstvo koje mi nisu dali u nepredviđenoj situaciji, rekao mi je doslovno
- jel ti mene za..bavaš??? ko je još u vožnji udarao recke? to se nakon polaganja stavi onako reda radi dva-tri poena tek da deluje da smo sve uradili po peesu.

posle mene su još dvojica polagali, jedan za A (krenuo je u grad tako što je u ulicu skrenuo hodajući nogama po asfaltu, i otišao dalje sa petama na osloncima i raskrečen kao žaba sa kolenima 15cm od rezervoara) i jedan klinac za A1.
to vreme sam proveo šetajući gradom i sedeći na trgu, kupio sam pileći batak sa roštilja u domaćoj lepinji, i jedan vindija kefir.

valjalo se nešto i počastiti.

umesto da li ću položiti, od sada dolazi dilema hondica ili kawasaki.