zbog cajtnota se nisam opterećivao time da mora da bude "minimalno dostojno" trčanje od 6-7km nego sam se opredelio za only Minimalno, dakle 5km.
kao i uvek kada je kiša, imam tri opcije.
da odem "negde" i da tako ne mislim na kišu već na trasu, preskakanje baruština, jer tako kilometri brže prođu.
(pod uslovom da samo o tome ne razmišljaš, u suprotnom prolaze kao žižak kroz stari nameštaj - godinama).
druga je da odem u školsko dvorište, nad kojim je u poslednje vreme nadležnost preuzela već pominjana Policajka, a treće je da trčim oko tržnog centra krugove od 500m.
pa sam odabrao ovo treće.
bitno je da sam "utrčao" u novembar, i priznajem prija kada u excelu vidiš u toj koloni bilo šta osim NULE.
misli su mi bile podeljene: jedna hemisfera je bila skoncentrisana na satnicu, tuširanje, užinu, patike (bruks glajcerin)
... a druga na haos u glavi oko moto-škole.
naime juče me instruktor uopšte nije zvao, valjda jer je padala kiša, i sada pretpostavljam da je polaganje odloženo za sledeći utorak.
dogovor je bio
dogovor je bio
"u nedelju ću ti doterati motor na parking pa se vozaj ceo dan"
a zatim kada sam pitao da li ćemo na polaganje otići sat ranije, on je samouvereno nonšalantno odgovorio
"ma, i dva sata".
"ma, i dva sata".
vidim da će sledećih dana da se razvedri pa možda uspem da se provozam i koji put više.
tako sam završio trčanje na brzaka, popodne otišao na vožnjicu biciklom uz reku gde prave novi most i malo sam, kao i svaki klinac, morao da gledam bagere i nasipanje temelja iz mešalice.
Nema komentara:
Objavi komentar