četvrtak, 3. srpnja 2014.

blog

dođe taj dan kad sam trebao da otrčim na trening pre posla i probudim se sa bolom u stomaku i leđima. prosto je neverovatno da mi roštilj baš toliko ne prija. ili količina, to je verovatnije. nema veze, svašta sam preživeo pa ću i ovo.

ovi blogovi koji su se ustalili na sredinu nedelje počinju da me nerviraju. volim ritam, ne volim haos. ne volim ni trke. dva dana u putovanju, tamo, vamo, pa odmori dan pre pa prespavaj dan posle, i ceo život mi se svede na sredu i četvrtak. 


jos se sad ovaj koncert da izvinete naguzio u nevreme jer je trebao da bude prošlog četvrtka pred NS noćni maraton koji mi je bio trka DŽ važnosti (između trekinga od 40km i sljemenskog maratona je glupo uopšte ići na ikakvu trku ali ovo prave prijatelji i bilo bi kretenski da se makar ne pojavimo). pa sad treba večeras da se opet vraćam kući u 2 ujutru, da spavam od 3 do 7 a i to samo ako budem imao sreće da se ne probudim ranije. počeću da pijem neke tablete za spavanje. 


dok ovo pišem pokušavam da se najmaksimalnije smirim, pustio sam ceo koncert Magnolia Electric Co - Live in Granada 2003. i nakon tog petka u kojem ću ceo dan da bauljam kao drogiran od umora i nespavanja, verovatno ću se provozati dva sata biciklom, e onda u subotu treba otputovati za zagreb, nekom komplikovanom putanjom, iz samo nama jasnih razloga.


a blog, pa ovako. to da ga sve manje ljudi čita, to razumem. jednostavno svet se poFejsio. i maratoni više uopšte nisu hit. ono malo ljudi koji uopšte razumeju moje treninge i njihov (poguban) uticaj na moje rezultate, oni su već sve naučili napamet, izvukli iz toga šta im najviše odgovara, došli do svojih najboljih rezultata, i taj krug se na neki način zatvorio. nove publike nema. možeš na prste jedne ruke da nabrojiš ljude na startu trke koji su ustreptali oko rezultata. ceo svet samo razmišlja kako da dođe do cilja a da se što manje umori, i da se posle toga narolja piva. 


i tako se sa promenom publike promenio i fokus. teme bloga. sad uhvatim pa napišem neku kratku pričicu, pa je još umesto na blog odmah stavim na fejs. "jer su tamo svi". i to prati neki totalno drugi krug ljudi od ovog maratonskog koji je pratio avanture antiše zjeca. a baš šteta što je tako. čad odavno nisam ni gasio blog, ni brisao, ništa. sve je lepo, uredno, samo što se malo proredilo. ali dok god mi to smeta, ima nade da ga vratim u stari ritam. bude svakog dana poneka anegdota sa trčanja. možda da nađem neku aplikaciju za mobilni sa koje može da se piše blog, nemam pojma. nisam to ni gledao. 


u novom sadu smo prema najavi trčali 6km, kažu da je staza bila kraća a to i zvuči logično jer bi u protivnom značilo da sam u formi za polumaraton ispod 1h20 što trenutno mogu samo da sanjam. tj ne mogu čak ni da sanjam, odmah bih se trgao.


posle toga smo u nedelju išli da se "malo prošetamo" po fruškoj gori pa smo polu-zalutali i na kraju je od šetnjice ispao treking od 5 sati, mašala. par vožnji mtb-om, juče planirao jedan trening na trčanju ispao skroz drugi, i tako. danas u planu dva trčanja, baš da vidim i to čudo. odoh.

Nema komentara:

Objavi komentar