šteta...
u jednom trenutku je sve delovalo da će se savršeno uklopiti, kao burek i jogurt u stomaku.
e ali međutim.
ta trka počinje u 18h, a staza ide iz jednog u drugo selo, 13.5km daleko.
i sve to ne bi bilo ništa strašno, organizovan je povratak autobusom.
NAKON PROGLAŠENJA u nekom restoranu.
dakle računaj da će poslednji da stignu nakon 1h30, pa zatim nekoliko onih koji uvek stignu nakon poslednjih.
i ne vidim šanse da neka zakuska i proglašenje uopšte počnu do 20h.
što znači da nema teorije da se vratimo u ono mesto starta pre 21h.
to je bio jogurt iz ove priče.
a burek je bio koncert naših dragih Stray Dogg-ova na Exitu, u 20h.
e sad gledano unazad, treba biti u Novom Sadu već parkiran u 19h30, pa trčati ka tvrđavi kupovati karte uletati unutra tražiti binu i zauzeti mesto, uh huh.
što pak znači da bi sa te trke trebali da krenemo najdalje do 19h.
u vreme kada sam ja tek utrčao u cilj a Loli fali još nekoliko kilometara.
i tako se plan raspao u paramparčad.
da putujem 2 puta po 150km zbog tako čudne trke, nema logike.
ili da damo 7000d da bi gledali samo Stray Dogg, i posle se kaljužali još 6 sati "kad smo već tamo a mi ajmo da vidimo još nešto", to tek nema logike.
mislim ako sutra u 3 ujutru slučajno budem budan, i ako mi se baš bude slušao Rundek, pustiću ga radije sa cd-a nego što ću da stojim u zimskoj jakni u blatu do kolena.
jebo Egzit.
za te pare da gledam Damona Albarna, pa stvarno, bar da dolaze Robert Plant & Alison Krauss pa da znam šta plaćam.
inače što se tiče treninga, stanje je crno da crnje ne može biti.
nakon Sljemenskog smo ujutru malo pešačili po Samoboru i lagano doputovali kući.
u utorak sam krenuo na lagano brdsko trčkaranje ali su mi noge bile toliko drvene da sam se sa vrha prvog brda polukružno vratio kući i umesto zamišljenih 12 otrčao samo 7km. a i to mi je bilo mnogo.
dan kasnije sam isto tako lagano krenuo u brda, s tim da sam ovaj put do gore zaista i stigao. u telefon sam ubacio jučerašnje izdanje radio emisije popDepresija, i taman su mi ta dva sata muzike bila dovoljna do kraja.
u četvrtak sam planirano (zbog posla) otrčao 11km ujutru, s tim da taj krug ima 12km, a ja sam kilometar strmog uspona kroz šumu lagano prepešačio sastavljajući u glavi neke pesmice. i to je bilo planirano, da se razumemo. kad sam umoran, povremeno napravim takvu "zabušantsku" kombinaciju trčanja sa momentom predaha/pešačenja, i to ispadne sasvim fin odmarajući izletić.
e tu sam popodne omašio jer sam zamišljao kratku vožnju biciklom da malo poteram krv kroz nadute noge (od posla) ali je počela kiša i na kraju sam odustao od svega.
biciklu sam zato vozio juče, ali samo sat i po i takođe mrtvačkim tempom sa bolnim nogama.
danas je Petrovdan, rođendan moje babe koja je poživela 94.5 godine.
umrla je onog dana kada sam u Podgorici istrčao lični u maratonu, i kada su nam obili auto na parkingu ispred hotela pa sam sa najlonom umesto stakla vozio celu noć, a pred kraj i kroz provalu oblaka.
sad kapiram da je bila rak u horoskopu, mada ne bih rekao, ne uklapa mi se uopšte.
više neki, nemam pojma, bik.
možda su joj i pogrešno upisali datum, ko će ga znati, tada se to pisalo valjda u crkvene knjige.
daklem danas pokušaj malo dužeg trčanja, iz čiste preventivne bulimije.
jer nakon toga treba da idemo na rođendan kod rodbine, pa da napravim što veći deficit u stomaku, koji ću kasnije nadoknađivati bez griže savesti.
Nema komentara:
Objavi komentar