željezo

ništa, sedim kod kuće i pijem gvožđe
mislim, u tabletama, ne direktno iz visoke peći smederevske železare
i usput trčim
evo 8 dana zaredom
i lečim ovaj srednji desni prst koji se evo malo smanjio
srećom nije bio prelom
jutros je prešao iz tamno plave u žuto-zelenu nijansu
čak štaviše opet kucam sa svih 9 prstiju, jeeeej
(jer space uvek udaram desnim kažiprstom)

što se tiče trčanja, paaaaaa, možda ide na bolje
sad je teško posmatrati formu, da li se malo vraća u normalu,
kada je svakodnevno zamaskirana zamorom
ali valjda se nešto primećuje
ne moram isključivo da trčkaram, povremeno zađem u Tempo
i sve češće
nije onako beznadežno kao oko Sljemenskog,
kad sam maltene bio zakucan u lagano trčkaranje

usput sam iskoristio priliku da na miru preslušam neku silnu muziku
ako nekoga zanima kako to izgleda kad ja slušam muziku na trčanju,
ispod ću da prekopiram jedan mega-komentar koji sam ostavio na fb
tako nekako to obično biva, evo ovako:

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

(jedino što se prilikom copy-paste sa fejsa izgube smajliji, jbg)

da, sad kad čitam ovo tvoje, i ja se u tome pronalazim. ali drugo je album sa 9 ili 11 stvari, od kojih već unapred par znaš kao singlice.
a ja sam krenuo na trčanje sa 30 natrpanih stvari u jednom folderu, to sam nakon downloada sve grupno prepravio u izvođač Z a album "2" da bi mi sve bilo skupa (inače se u protivnom zna u telefonu razbit na 15 albuma od 16 izvođača).

poput, jedno je kad priđeš grupi od desetak ljudi za stolom, za minut ćeš već imati dvoje-troje sa kojima osetiš da ćeš više komunicirati. a ovo je bilo bliže onome kad uđeš u disko klub sa 100 ljudi. prvo mi je išlo ono želim glasno vrisnut aaaaaa i to mi je već bilo super jer te nisam nikad takvu čuo, odmah sam pomislio zašto se nismo upoznali nekoliko godina ranije pa je onda išla ona sa semplom cak-cak što sam prvo pomislio da je neka greška pa sam odmah ukapirao da je to ritam. što može oluja potonuloj barci, ona sa više zvonki pa sam pogledao kako se zove i nisam od sunca nikako uspevao da vidim na ekranu šta piše, kad spazim da se zove "4" e jbg!

e onda je krenulo "ne otvaraj oči pune su posude koje..." i tu sam počeo smišljat neku svoju priču paralelno, nešto tipa
"kad god joj je nešto trebalo, ona bi zaplakala.
a on bi joj odmah udovoljio.
kako su prolazile godine, sve se svelo
samo na materijalna zadovoljavanja.
pretvorilo se u utakmicu.
da li će prvo presušiti njene oči, ili njegov džep."
pa me onda trgneš onim uzvikom - ne postojiš!!!

onda je išla ona gde 4 puta lupiš u gitaru tap-tap-tap-tap, to mi je bilo nešto po čemu ću je zapamtiti. i tu sam opet odlutao u misilma jer to nije bilo klasično preslušavanje albuma, moraš na trčanju paziti na više stvari istovremeno. pa sam počeo razmišljati o tome kako me je nakon koncerta u koprivnici lola pitala ko mi se najviše dopao, ti ili sara ili dunja. a ja sam rekao, tekstove bih pisao kao što ih piše zvonka, muziku bih svirao kakvu svira dunja, dakle ako bih morao s nekim na pusto ostvro, to bi bila sara baš zato jer je totalno drukčija od svega što meni padne na pamet. pa je ispalo da je izbor bio onaj na prvu loptu najmanje očekivani. i u tome mi je prošla ona "kilometri, beskrajne ravnice" i tek na pola pjesme sam ukapirao da je nisam baš ni slušao.
"samo drži čvrsto volan", rekoh vidi zvonka me zajebava, počeo sam da se smejem i nastavio dalje sa malo više koncentracije.

e ali onda je krenula ona "ljubavi..." gde je na početku nekako gitara izmiksana previše preko vokala i jedva sam razabirao reči, kasnije je glas dosta jači. i ta mi je bila jednako zanimljiva kao one ispred.
nakon toga magleni grad, tu sam skužio da mi se baš dopada kad nasnimiš onako dva vokala, pa sam razmišljao kako bi bilo zanimljivo ako bi neku stvar snimila sa npr. još dve cure u pratnji, kao što je uradila ika (baš je puštao ivan u popdep. pre deset dana).
i nakon toga je krenula posrebrena koju već znam napamet, i dalje snijeg, tišina na mirogoju, onda sam odjednom opet više razmišljao o tekstu nego o muzici, i nakon toga je krenula pjesma 006 pa sam odmah ukapirao da je to kornjača koju takođe znam napamet osim na kraju "jel to sad sve?" hahaha
i tu sam shvatio da moram premestiti sve te poznate stvari van iz ovog foldera, da mi ne kvare koncentraciju na nove stvari.

ali kao što sam ti već rekao to je sve bilo neko dugačko iskustvo, stopljeno, kao kad čitaš knjigu od 30 poglavlja i čitaš je kao cjelinu, a ne razmišljaš koje poglavlje ti je najbolje. tako nekako.
ali već koliko danas ću ići na duplo duže trčanje tako da ću se verovatno nekoj više "obradovati" kad je opet čujem pa će možda početi to gurkanje među njima i laktanje u redu pred blagajnom gde se prodaju karte za prvi red, tzv favorite