jedna slika iz našeg vrta... na kojoj se levo se vidi lavanda, a desno neki kamen, eto o njoj ću da pišem. lavanda je iz jednog sela u zaleđu Poreča, gde živi i radi naša Teta. tamo smo imali imanje i kad je počelo ono sranje 90-ih onda smo to prodali, a za uspomenu smo iskopali i poneli nekoliko grančica lavande. to se razvilo u nekoliko žbunova, u maleckom voćnjaku iznad grada, a pre par godina kad smo prošili dvorište jedan od tih žbunića smo presadiil ovde. tako je to postao jedan mali komad Hrvatske u našem vrtu. stigao je onom starom Škodom 100 kakvih već odavno nema na putevima.
a ovaj kamen, njega smo videli krajem 90-ih, na biciklističkim pripremama u Budvi. stajao je pored puta, bio je februar, cvetale su mimoze, i na tako jednom sporednom putiću uz brdo, ukapiramo da je svo kamenje tako izvajano vodenim snopovima koji se slivaju iz korenje drveća. a ovaj jedan, izdvojio se kao logičan izbor jer nismo morali da ga iskopavamo, nekako se skotrljao uz samu ivicu puta. i pao je pakleni plan, utovarićemo ga u auto i doneti kući. rečeno-učinjeno, par dana kasnije smo se nas petoro rokera potrpali u Škodu Favorit (jednom škoda uvek škoda, jer kao što je reklama iz 70-ih govorila "škoda drivers are the best lovers") i krenuli u Herceg Novi na koncert Zabranjenog pušenja. skrenuli na onaj sporedni putić, utovarili kamenčinu koja je onako naoko delovala "ne preteška" ali brate iskilavismo se. legao auto, samo što mu se dupe ne vuče po asfaltu. nismo ni vadili taj kamen jer smo za koji dan trebali da se vratimo sa priprema, samo smo ubacili rasklopljene bicikle na zadnja sedišta i to je to. kad nas je na, kako se to tad zvalo kad nije bila Granica, policajac na nekom kontrolnom punktu pitao šta to nosimo, ja rekoh "iznosimo vaše nacionalno blago" i svi se siti ismejasmo. ako ako, reče čovek, bar toga imamo za izvoz. i tako mi doputujemo kući u sred noći, i vidimo da nam je na autu probušena guma!!! nagazili na neku ekserčinu biblijskih dimenzija, to se zabilo do kraja, pa je valjda delovalo kao neki čep i guma je sporo ispuštala. zamišljali smo samo šta bi bilo da je guma ispustila negde usput, u noći, jer rezervni točak se nalazi, pogađete već... upravo ispod one kamenčine u gepeku! kad smo ga na jedvite jade izvadili i spustili na zemlju, oprali ga crevom, dokotrljali ga na sprat uz 3 + 13 stepenika (srećom je četvrtast pa nije išlo toliko teško mada je svaki stepenik bio teretana za sebe), rešili smo da ga izmerimo na vagi. nemam pojma kako smo ga na nju da izvinete naguzili, uglavnom pokazalo je 119 kg, a obzirom da vaga meri do 120 to joj je bio lični rekord. i u isto vreme kad smo doneli lavandu, odlučili smo i da snesemo taj kamen, jer koliko god izgledao kao prirodna skulptura, nije mu mesto na sred sobe. i tako, sad imamo i komad Crne Gore u vrtu, eto na samo pedalj od komada Hrvatske. pretpostavljam da bi onaj žbunić između ta dva trebali da zovemo Prevlaka?
Nema komentara:
Objavi komentar