utorak, 21. travnja 2015.

iju sramote!

bio je malo haotičan vikend pa se tu uguzio i rođendan, i ovi maratoni, i sad vidim da nisam pisao blog punih 5 dana, a bogme koješta se izdogađalo.

evo jutros sam odjurio na jedan kratak Tempić, trebao da se vratim brzo kući da sačekam majstora za belu tehniku, odabrao neki Krug koji sam sa 15 planirao da skratim na 13km koristeći par prečica no ispostavilo se da koliko god ga skraćivao ne mož' da se stisne ispod 14km a kad sam već bio u najdaljoj tačCi morao sam da se vratim kući, o sudbo kleta!

noge podosta trome,
kaže 14.1km
prosečan puls 135
prosečna brzina 4'57''/km

doduše na par semafora zaboravio da stisnem pauzu pa se to uračunalo
verovatno bi mi CHIP TIME bilo brže

~~~

e a dan ranije sam zaginuo skoro 5 sati u trnju i kamenjarima, jer sam iznerviran time što mal-malo pa pocepam neki dres ili šorc odlučio da posečem neko trnje i korenje i granje koje na mestima sužava ove staze kojima trčim do te mere da je svako provlačenje postalo delikatna rabota. e sad sam ga vala iskrčio, može autoput tuda da prođe. jer kad se ja nečeg dohvatim, to nikad ne ostane napola završeno, don't mess with aries!

~~~

a čim sam proveo pet sati u tumaranju stazama i trčao samo nizbrdo, onda znate da je onaj još jedan dan ranije morao biti neki KAPITALAN trening, konkretno, trčao sam 42.2km (da, čak i onih 200m preko) putem ka Divčibarama i nazad, na kojem tačno na 21km od kuće imam izvor/česmu pored puta što je idealna tačka za okret, naravno, pod uslovom da neko uopšte može do tamo da stigne peške. ukupno sam imao prosečnu brzinu 5'07''/km (negde blizu 12 km/h), i prosečan puls 136, s tim da sam u poslednjih pola sata imao prosečan puls 145 iako je dobar deo nizbrdo, dakle DŽANDŽIO sam na tom poslednjem spustu, a i brzina je bila 4'30''/km što i nije tako brzo ali dosta sam se namučio po gradu krivudajući zadnja 2.5km.

možda bih mogao iz tog treninga da napravim neku polaznu tačku, tipa da smatram da mi je prosečan puls 138 = "ritam maratona", pa da dalje trčim lakše Tempo Treninge na pulsevima 136-137 i da pratim kako mi se kreće taj osećaj zvani "ovako mogu da teram 42 kilometra".

~~~

dan pre maratona je padala kiša, ljudi su trčali u Beogradu, neko 5km neko 21km neko 42km, a ja sam čekao nedelju jer smo od te paradne subote odustali kao od glupe ideje, jednom kad smo već shvatili da će da bude bljak vreme. srećom se nismo unapred prijavili tako da smo samo uštedeli i vreme i novac, a pošto je vreme novac onda smo dakle uštedeli dva novca. što je lepo kad si talentovan za matematiku pa umeš da sabereš jedan i jedan.

~~~

... a dva dana pre ovog zadnjeg kišnog Dana-Pred-Maraton (Maraton se misli ovaj moj, rođendanski, u Nedelju) smo vozili bicikle i super se proveli, prvi od ta dva treninga sam opisao u prethodnom blogu, a dan kasnije smo MTB-ajkovima otišli ka Divčibarama, lepo se osunčali, izogovarali koga god smo imali, u povratku prošli kroz jedan pljusak sa olujnim vetrom i kad smo već pomislili da smo nadrljali, poslednji spust u grad je bio suv i idiličan. eh da ošišali smo i travu u celom dvorištu ali to baš i nije nešto bez čega sportski blog ne može da prođe, tako da neka bude da to nisam ni rekao. ali je tu možda tajna što su me sutradan bolela leđa, tako da eto, možda i može da se upiše kao trening...

Nema komentara:

Objavi komentar