četvrtak, 2. travnja 2015.

baš je teško

Povratak u Stvarnost ume da bude
jako težak kad je Stvarnost tužna,
i kad Stvarnost predstavlja samo
nastavak onog Košmara
iz kojeg se u nju vraćaš. 


Pretrčao sam 14 km danas, nakon što sam u zadnje dve noći spavao 0 + 4 sata. Kao neku motivaciju da ne klonem na tim klecavim nogama, stavio sam na glavu ovaj kačket koji je eto i naš heroj nosio pola minuta, tek koliko za slikanje. No i toliko je bilo dovoljno da bi to u ovom trenutku za mene postao jedan sasvim poseban kačket. I delovalo je. Delić ovoga što danas i nije baš "blog" sam napisao u opisu(*) ove nove profilne slike na FB stranici.


(*)
"Danas sam nakon par dana otišao na kratko trčanje. Lola je pretrčala ona minimalna 3 km koja je obećala Lanetu jer je toliko godina živeo. Ja sam nosio ovaj kačket Podgoričkog Maratona, jer je to jedini sa kojim smo ga slikali, a i ta trka mi je bila jedna od najboljih u poslednje vreme. Ako je Lane za dve godine od deteta-invalida mogao da postane momak-sprinter, sve više mi se čini da bih od njegovog života svašta trebao da naučim..."

Hvala svima na javljanju,
divni ste,
mnogo nam je značilo.

Nema komentara:

Objavi komentar