petak, 10. travnja 2015.

opet o minutima i sekundama

sada više nisam siguran da su onih laganih 23km koje sam shvatio kao "dan odmora" zaista i bili dan odmora
no koga briga
pokušavao sam da ubedim sebe kako će to biti mačiji kašalj
u telefon sam ubacio poslednju popDepresiju koja naravno traje okruglo 2h
i plan je bio takav, trčati nešto malo preko sat vremena, obzirom da odavde svi putevi idu blago uzbrdo, da bi mi povratak trajao par minuta kraće, i da bi se to sve "uknapilo" oko tih 120 minuta

trajalo je 119, dakle pogodio sam, no dobro, to i nije bilo naročito teško
u jednom času sam mislio da se krećem presporo, iako mi je to bio plan, to jest, plan je bio da idem "lagano", no između sporo i presporo ipak postoji razlika
pa sam tako mislio kako ću pretrčati, najverovatnije, 22km, 11 tamo i 11 nazad, ali mi je taj prvi sat istekao kod jednog mostića koji je na 11.5km od kuće

zanimljivi su i ti moji povratci (?) za koje uvek zaključim kako će biti lakši od odlazaka, eto jer su blago niz reku pa ko velim ako je lakše na bicikli treba da je lakše i na trčanju

u svemu tome uporno zaboravljam da mi recimo na dugačkom treningu teško može biti lakše da trčim 30-ti nego 5-ti kilometar (smešno je ovo "-ti" jer je više nego polunepotrebno) ali eto, ja to tako odlučim unapred i posle se pitam u čemu je greška

elem, noge su mi napokon delovale oporavljene od onih brdskih 36km u nedelju, jedino sam spreda u butinama osećao neke sitne grčiće prilikom doskoka, to je od one kiše i smrzavanja kad sam se na toj nedeljnoj Dužini sav pokočio. 
stoga sam juče krenuo na jedan "popravni" trening
onog dana, kada nisam znao da će Lane uginuti, ujutru sam krenuo na trčanje sa jednom malo suludom idejom, a to je da pokušam da pretrčim što više kilometara kroz promene 100m brzo 100m lagano
čak sam fantazirao da bih možda tako mogao i ceo polumaraton, 21km
no tog utorka sam još uvek osećao posledice onog nekog viruščića, bio sam nekako kilav, zaduvan unatoč niskim pulsevima, i na jedvite jade sam pretrčao 11 kilometara, eto tek pola od planiranih 21

juče sam pak krenuo sa malo labavijom idejom
bilo bi lepo da pretrčim 14km (trećina maratona, i ujedno trening koji traje oko sat vremena što mi je nekako najdraža dužina za sva malo brža tempo-trčanja) a baš ako mi noge polete i polude, eto možda zveknem i celih 21km
naravno da sam na kraju ipak morao da se zadovoljim sa 14km, jer je i to neki pomak u odnosu na onih 10-ak koliko u najboljem slučaju pređem na ovakvom "treningu promena"

koliko god mislio da sam lagano krenuo ipak sam (opet!) u nogama vukao nešto malo akumuliranog zamora, pa je svaki kilometar delovao malo teži od onoga što je štoperica pokazivala. u odlasku sam doduše i planirao da mi kilometri prolaze po 4'30'' no nekako sam zamišljao da mi je za tu brzinu dovoljno da one brže 100-tke otaljavam još labavije, no ispostavilo se da moram lepo da se razmašem i ručicama i kolenima da bih to postigao

ono što mi je dodavalo na entuzijazmu je što mi je tog jutra Polar-ov fitnes test pokazao 58, što je nakon 56 57 56 57 novi pomak na bolje, koliko god ja kukao što mi je taj pretpostavljeni vo2max ispod minimalnih 60, ali ajde, doći će valjda i dotle, godina se tek zahuktava a ja osim dugačkih laganih trčkaranja po brdima teško da imam ikakvih pametnih treninga u zadnjih nekoliko godina

tako je prvih 7km prošlo za 32 minuta, a povratak za nešto malo više od pola sata, pa je uz tih 62.5 minuta nekih dodatnih 31.5 već neka prva prognoza kako bi mogao da prođe taj prvi polumaraton sastavljen od 105 ubrzanja od 100 metara, razdvojenih sa 105 laganih mini-odmora od po 100m. pokušavam da zamislim ludaka koji se pojavi na trci i dok oko njega svi trče ravnomerno, on na svakih 100m ubrzava i usporava i tako napred-nazad nastavi sve do cilja.

da stvar bude pomalo i smešna, jutros imam neki čudan osećaj odmornih nogu, no neću nasesti na tu zamku pa se zaleteti na novo trčanje. plan je već gotov, jutros malo duža šetnja sa kučićima, verovatno do jezera u Petnici, a popodne biciklistički bračni trening.

Nema komentara:

Objavi komentar