počelo je javljanjem na telefon sa "novo groblje, izvolite" ili "dobar dan, elektrodistribucija" pa onda ide jao izvinite pa zove opet a ja kažem da li ste vi malopre zvali novo groblje, neki čak ni tu nisu ukapirali da je prvi april nego su se pitali otkud znam koga su greškom dobili.
onda sam poslao na desetak adresa "nema više našeg druga, s kim ćemo sad na vikend vožnje" ili "ode čovek prerano, ostavio 29 duša da plaču za njim" (tu se misli na preostalih 29 dana aprila koji se opraštaju od Prvog, no ni to niko nije odmah shvatio)
najgrublji sam bio prema onima koji mi po tri dana nisu odgovorili na poslednju poruku, njih sam kaznio sa "lolu udario kombi. evo me u hitnoj. možda ostane bez noge".
e takvi su odmah zvali što redovnom linijom što na viber što na mesindžer pa sam morao da im objašnjavam da to nije ništa strašno, Loli su redovno događaju incidenti i ne treba ih shvatati za ozbiljno.
da li zbog promene vremena ili čega drugog, tek od jutros me je koleno zezuckalo i nešto sam čudno osećao pa sam pauzirao sav aerobik. uspeo sam i kasirku u Lidlu da prepadnem pitanjem gde se tako isflekala, doduše znamo je lično ipak nisam toliki debil da se šalim sa nepoznatima.
ko god je ušao u radnju rekao sam mu da je pogrešno zapamtio i da mu je termin dva sata kasnije, eno upisano u rokovniku crno na belo, a ko god je pitao za slobodan termin za bilo koji dan rekao sam ili da je sve odavno popunjeno ili sam rekao "e pa to je nedelja, nedeljom ne radimo" pa su ljudi prebirali po kalendarima u čudu.
ukratko, bilo je zanimljivije nego da sam otišao na trening.
Nema komentara:
Objavi komentar