eto kako odu trčanja, odozdo ka gore
u subotu sam još uvek bio bolestan, popodne otišli do beograda
u nedelju iznenada prelomim da neću da prekunjam ceo dan,
rekoh hajde da probam da trčim
i bile mi noge onako sveže, ne umem da objasnim
ne neka skočnost i poletnost, nego neočekivana snaga
ne naročito velika ali daleko iznad očekivanja
trčao ja malo gore malo dole, ukupno 14km (nije sve ušlo u fajl)
činilo mi se da sam mogao 20km bez problema
idem jako sporo, ali ne osećam više bolest, noge mogu i mogu i mogu dalje
e zato sam crko u ponedeljak
tada sam pak planirao puno više i lepše, a žurio sam
i rekoh, šta da smislim u ta dva sata fore, odoh na brdašca severno od grada
vrlo retko idem na tu stranu, a da nemam pojma zašto
(valjda sve nešto mislim da pripadam "ovamo", južnoj strani
a bez obzira što uglavnom ne odmaknem preko 500m nadmorske,
valjda prevladava taj osećaj da idem PREMA planinama
pa je to neka želja da sam im bliže, da makar KRENEM ka njima, na jug)
i tako, truptao ja na nekim teškim i tromim nogama,
totalno druga slika nego dan ranije
jesam išao nešto brže, vidi se iz brojki, ali osećaj katastrofa
juče pak, logično (ili ne), očekivao sam nešto slično
međutim opet preokret
skočne noge, još jedan pomak u brzini, a sve bez bolova i zatezanja
imao sam tri epizode SEVANJA
jak impuls od dupeta pa iza kolena, tako iznenada da mi klecne noga
to je taj živac, nešto se buni
ali nisam imao ona jaka grčenja u gluteusu tamo gde se daju inekcije
i najvažnija vest, ono što mi je do juče bilo nezamislivo,
sada je odjednom delovalo skroz normalno, brzine oko 5'/km
nema ni 7 dana kako sam probao da potrčim "malo brže",
i vratio se kući nakon samo 2km sličnom brzinom, ćopajući od bola
sad sam prvi put nakon, evo... računam...
(15-og novembra će biti mesec dana od zadnjeg jakog treninga)
opet imao taj osećaj da TRČIM, koliko god sporo,
ali eto, dovoljno da to više nije osećaj cupkanja u mestu
sinoć sam bio na pretposlednjoj masaži leđa, još u četvrtak
i još 3 trčanja u nizu, od danas do petka,
obzirom da u petak opet idemo u Bgd, i da ćemo ostati do pred jutro,
subotu sam već odavno odredio kao dan koji ću predremati
za dve i po nedelje se održava jedan simpatičan trening-polumaraton koji prave naši drugari pa sam počeo da fantaziram kako bih dotle mogao još toliko dovoljno da se zalečim, da bih to mogao da otrčim bez velikih problema. problem mi je monotonija tih 21km po ravnom, a voleo bih da se dotle vratim u još jednu brzinu više, jer ipak, što brže trčiš, brže ti prođe 21km, a ja bih radije da trčim 1h35 a ne 1h45, ako je moguće. pa eto, ako bude delovalo moguće, i ako ne bude previše hladno i kišno, možda i odemo da se malo družimo.
Nema komentara:
Objavi komentar