hoće-neće

nekako mi je delovao da će ovo s leđima brže da prođe...
mada onaj baksuz reče 3-6 nedelja, još će i da pogodi!
prošle nedelje mi se kao nešto učinilo da mi je bolje i bolje,
pred kraj nedelje sam čak otrčao jedan malo brži/jači trening,
i nisam osećao neke bitne probleme, u okviru tih brzina
(koje su da se razumemo još uvek bile na pola do onih naj)
i onda u subotu uveče (nakon tog trčanja) otišli u beograd,
nije ni da sam predugo stajao, ni da sam se zamorio,
nisu me ni bolela leđa preterano u autu ni na koncertu.
tek cvrc, u nedelju, ja kao mrtav čovek.
da li sam se otrovao od silnog dima sinoć, nemam pojma.
nema šanse da trčim, odosmo na pešačenje.
u ponedeljak još gore, noge kao da nemam.
krenem na trčanje, po ravnom se jedva pomerao, puževi me preticali.
i posle skrenem u brda, lomatao se po nekim kamenjarima i kroz trnje
ono realno ne možeš uzbrdo brže od 7km/h ni nizbrdo brže od 10 km/h
još ja uzeo neke ćelave patike za asfalt, pa po mokrom kamenjuuuuu
deo je bio i po železničkoj pruzi, nije ni to baš brza podloga
na kraju pređem 20km za dva sata, isti prosek kao na tara čelindžu
danas je posebno uzbudljiv dan, jer mi se čini (njemu se uvek nešto čini)
da su mi noge pristojno odmorne, puno bolje nego juče
e sad u koji osećaj će to da se preračuna kad stanem na njih, videćemo
već dva dana me nije štrecalo od dupeta do pete, to je fino
imao sam samo tri epizode tog "sevanja", baš neprijatno
jednom noću, jednom predveče, jednom ujutru za vreme doručka
nije baš da je bilo pravila
ali me bar ne muči na trčanju
samo povremeno neki ružan osećaj u zadnjoj loži, kao da sam istegao
mislim od čega bih je istegao kad trčim samo lagano, i nikada po ravnom
dosadno bre, uf
ajd proći će jednom, valjda
sinoć bio na masaži, sutra idem opet, danas sam slobodan ko tičica