superTelefon

sportsko nesportski blog tj par povezanih anegdota

već godinama bijem tu bitku a da ne znam u ime čega
spojio sam pogrešne neprijatelje, i sad džabe ratuju
evo o čemu se radi
ima dosta godina od tada, kad sam na trci pao na spustu niz Ovčar, i kad mi se Garmin štoperica sa GPS-om razbila u paramparčad
do tada sam imao tako posebno štopericu koja je merila i Puls, a posebno sam ponekad u ruci nosio telefon, to je bila neka stara Nokia od onih sa qwertz tastaturom u donjoj polovini i ekranom iznad, tada je to bio "veliki ekran"
nakon toga su krenuli ovi smartfoni, a svaki android smartfon ima ugrađenu tu mogućnost da pokreće aplikacije koje koriste GPS
tako razmišljajući, da je taj smartfon sve-u-jedan, pronašao sam dobitnu kombinaciju
nosim samo jedan uređaj, tu imam i štopericu i navigaciju i foto-aparat i telefon da se javim kući ako kasnim, dakle sve
osim eto očitavanja srčanog pulsa, ali obzirom da kad god krenem na lagana trčanja u planine ne moram ni da znam koliki mi je puls jer to nije "ta vrsta treninga", to mi je još najmanje nedostajalo, a nakon toliko godina bavljenja sportom ionako mogu da pogodim svoj puls u +/- par otkucaja, oduvek sam imao savršen osećaj za napor.
e ali mađutim
taj prvi smartphone je bio neki dumbphone, pa iako sam prvi put u životu (na ručnom Garminu toga naravno nema) mogao da vidim uživo kartu i moju putanju kuda trčim (par puta mi je to baš mnogo pomoglo, da nakon lutanja brzo pronađem najbliži asfalt), taj telefon je brljao, posle pola sata mi napiše kako trčim već 2.5 sata, skroz blesavo preračuna prosečne brzine i sve ostalo, pa mi je to malo išlo na živce
sad moram malo da skratim priču
elem sledeći je bio bolji ali se kvario, pa sam ga pred kraj garancije dao na popravku koja se otegla, pa sam išao da se bunim jer mi u međuvremenu teče ugovor i plaćam pretplatu a nemam uređaj, pa su mi dali neki u zamenu, koji je čak štaviše bio bolji od onog koji je išao u paketu, pa sam tako imao priliku i njega da "testiram".
i sad napokon kad su mi javili da onaj više ne može da se popravi a da isti takav više nemaju, morao sam da uzmem neki drugi po svom izboru i da doplatim razliku. počeo ja da gledam opet nešto u toj klasi mada zaista ne postoji dobar a jeftin telefon, svakom nešto fali. ovom poslednjem nije mogla da se instalira ta aplikacija za trčanje koju koristim jer je navodno "vaša verzija androida ne podržava", pa sam morao da instaliram neku drugu, a kamera je samo na papiru imala sve te piksele dok je u realnosti davala neke sličice smešne rezolucije.
i tako, kaže Lola, pa ti to toliko koristiš, zašto kupuješ sve neke buđave telefone, uzmi jednom neki da valja. a moj rezon je da me jednom uhvati kiša, drugi put padnem na kamenje, treći put ga po vrućini nosim tri sata u znojavoj ruci, pa se nekako komotnije osećam kad nosim nešto jeftino, ne moram ceo dan da mislim o telefonu nego mogu da uživam u svemu ostalom zbog čega se ide na trčanje.
e sad, da li bi bilo bolje da opet imam GPS štopericu na ruci, da negde nosim neki mali telefončić od 2 evra, i ponekad da nosim i foto aparat, to mi pak deluje još smešnije od ove kombinacije sve-u-jednom uređaju.
odabrala ona neki telefon, hajde rekoh, neka bude.
kaže ovaj tip, kad ga raspakuješ i sve namontiraš, prvo mu potroši bateriju skroz do kraja, nek dođe na 1% i nek se sâm ugasi, onda je napuni do kraja, i dalje radi šta hoćeš. kao to je najbolje za bateriju. ajd kao ja ću da ga poslušam. namestio sve, ubacio dve sim kartice, ubacio micro sd karticu mada ovaj ima svoju memoriju duplo veću, uključio telefon, vidim baterija na 67%, e rekoh odlično sad ću ja to da ispraznim dok si reko keks. upalim wifi, poinstaliram sve što se moglo instalirati, to je bilo još uvek pre podneva, subota, odem na trčanje, upalim GPS, upalim potrošnju podataka, i rekoh daj bože da mi se snimi trčanje do kraja, oti'će mi baterija.
vratim se ja posle sat i po, baterija na 59%, rekoh mora da je greška jer sam ga nosio u ruci pa je topao, kad se ohladi odjednom će da se pojavi 23% i to će biti to. uveče trebali da idemo u beograd. za vreme ručka pustim ja iz njega muziku, pojačam do kraja, GPS nisam ni gasio da bi što više trošio bateriju, upalim wifi, prođe ručak ono sišlo samo na 58%. vidim ja da će tu biti problema. upalim i baterijsku lampu, odaberem opciju da se ekran ne gasi nakon minut nego nikad, posle još sat vremena već treba da se pakujemo, ja planirao tada da ga uključim i napunim (a punjač neki masivni kao od tableta! a meni ništa nije bilo sumnjivo?), jok brate procenti baterije još uvek na 50 i nešto.
i ništa, ponesem ga u Beograd, usput slikali, telefonirali, zvrndao se po fejsu i tviteru, tamo snimao koncert, pa stavljao odmah na jutjub, vratio se kući, zaboravio na telefon, sutra ujutru se probudim aaaaaaaa rekoh ja zaboravio na bateriju, sigurno se ugasio noćas a ja ga nisam stavio da se puni, ja ga uključim kad baterija na 31%.
a fora je da sa ovolikom memorijom u sebi, on može da sinhronizuje na stotine albuma sa Deezera i da sve to imam za slušanje i kad sam offline, maltene se samo zbog toga isplati.
a po prvi put sam doživeo da možeš ihahaj da zumiraš fotografiju napravljenu telefonom, i da ti se ne pojave odmah one "kockice" od slabe rezolucije nego da lepo zumiraš kao da je slikano dobrim foto aparatom. svašta.
vidi mene, glavno zaboravih. kako upališ MapMyRun on u par sekundi pohvata satelite locira te učita kartu i krene da meri putanju, a kad na trčanju prelaziš iz Mape u foto aparat u muziku pa nazad na mape, ništa ne moraš da čekaš da on nešto "kotrlja" pola minuta da bi nešto učitao nego to sve ide u deliću sekunde. svašta.
eh da, baterija. sve to ne bi imalo smisla bez baterije, a nakon samo nekoliko dana sam već naučio da na nju ne obraćam pažnju. samo džabe gubim vreme, kad god je pogledam da li je prazna, siguran da je do tada morala da se isprazni, ona barem na 57% a uglavnom i preko 70%. sad se pak pitam skroz obrnutu stvar od one pređašnje, a to je zašto bih uopšte kupovao Garmina? ako ti baš toliko fali puls, možeš da kupiš traku koja radi sa android telefonima i voila', jer sam siguran da se ni od tog čuda ovaj monstrum od beterije ništa brže neće prazniti.
a na Garminu još uvek ne možeš da vidiš, kad si u nekoj nepreglednoj šumi na oštroj padini, da li je glavni put na dva ili pet kilometara od sebe. a ja lepo vidim svoju putanju, vidim kartu, vidim gde sam i gde su putevi, vidim u kom pravcu se krećem, sve brate vidim i baš mi pomaže da usavršim osećaj za orijentaciju. i sigurno se neće dogoditi kao prošli put na Fruškoj gori kad smo išli na izlet i kad je na jednom od starih telefona sve pocrnelo u trenutku kad smo trebali da shvatimo u kojem pravcu nam je ostao auto! to što se taj telefon probudio iz kome sutra ujutru nije nam ništa pomoglo, još par sati smo bauljali po nepoznatom terenu pokušavajući da prepoznamo deo neke staze kuda smo već prošli. a ovaj pak, pa mislim da ću ja crći a njemu će baterija još uvek da bude na 36%!