6678-6683-6823 = 145
prosto je neverovatno koliku promenu donese jedno jedino ćebe. par
noći sam se budio, prevrtao, grčio i skupljao, i ujutru se budio
neispavan i polu-umoran. kao i na početku svake zime, opet (!) sam se
setio da se budim jer mi je hladno, i kako sam izvadio iz ormana
jorgančić i zatrpao se ispod njega, spavao sam ušuškan kao jagnje sve
do 7h što je uveliko prebačena norma. nekako sam na kraju godine
"prazan" što se energije tiče, i potrebno mi je više spoljne pomoći,
više odeće, više zaštite nego u istim uslovima na proleće.
kada je na proleće 6 stepeni, mogu i u tankim helankama da jurnem sat
vremena sav srećan (jer je do juče bilo 2 stepena) ali sada mi (nakon
perioda od 25 stepeni!) treba dupla trenerka dole i debeli sintetički
duks gore plus plastični full nepromočivi puma šuškavac, eto tek da
bih otkaskao sat vremena. kaskanje = trčkaranje = lagano trčanje =
džoging.
u stvari počelo je tako da me je lola pitala hoću li danas trčati. a
što li bih trčao, pitao sam se, i rekao da mi ne pada na pamet.
eventualno možda nešto sitno omlatim tempo-pešačenja, sa par
potrčkavanja nizbrdo. tako sam mislio jutros. popodne je pičila kiša i
shvatio sam da je bolje da mi je što toplije, i da sam napolju što
kraće. što više tog čuvenog "potrčkavanja" a što manje tog pešačenja,
pa makar bilo i "tempo"-pešačenje. i tako pola dana razmišljajući o
trčanju, na kraju odem na jogging. baš na to što sam rekao da neću.
tajna je u tome da je pitanje bilo pogrešno! tako sad ona ima to
zadovoljstvo da mi nabija na nos da sam rekao da neću na trčanje, a
glupo je da me je TAKO i pitala. bolje bi bilo pitati "da li PLANIRAM
trčanje", pa ako sam i rekao jutros da ga ne planiram, to još uvek ne
znači da mi se ne može desiti popodne da se odlučim, zbog
vremena/raspoloženja/okolnosti/wotevr.
nisam ja baš čovek od zacrtanih šema i uradi-il-umri planova. kod mene
je nekako sve manje-više. koprcanje. dok se koprcam ja sam srećan.
nije meni bitno da ja moram nešto da radim BRZO. baš sam to razmišljao
pre neki dan, šta bi bilo kada bih bio postavljen pred izbor - ili da
mogu da se koprcam svaki dan po par sati ČEGA BILO, ili da mogu da
odaberem da budem polu-aktivan, polu-živ, ali da jednom ili dvaput
godišnje (uf) kada već jurnem, e da mogu skandalozno BRZO! ma nije
meni do slave i brzine, meni je da mi svaki dan donese "nešto". meni
svaki dan čini život, ja se nikad ne bih menjao sa svetskim šampionom
i olimpijskim pobednikom, kojem je život sranje i dani monotoni. meni
je to, da izvinete, "bljak".
i tako je počela sve jača i jača kiša, i ja odem sa idejom da otrčim
(?) sve to što sam napolju, a nisam znao koliko ću ostati. "i dok
kišni doboš bije", što bi reko miladin šobić... "videćete vi mladića,
na magistrali s kišobranom" :-) moderna verzija glasi "u šuškavcu"!
crvenom puma! dole trenerka, malo šira, jer sam već odavno shvatio da
su helanke (što bi rekli po forumima) pušaona. helanke ti se zalepe za
batake i kad se nakvase od kiše ili se napiju znoja, onda dalje deluju
kao hladne obloge na zadnjim ložama, naročito gore ispod dupeta gde se
vrlo brzo oznojim i gde imam ispod kože čitav fašizam od povreda
bivših i tinjajućih, ožiljaka i ružnih uspomena. trenerka pak zadržava
sloj vazduha između sebe i kože, i taj sloj te štiti bolje od sve
odeće, tehno i turbo, klima-kul i klima-pruf.
računam da ću se do keja nekako dovući, pa ću posle videti. šljap
šljap po baricama i blatu, ako uhvatim nešto koraka po travi biće i
trava mokra pa mi se svodi na isto, i tako sve dok mi se nešto (mišić,
tetiva) ne požali na sebe (?) pa mu se ja smilujem i vratim se kući.
no ništa NAROČITO mi nije falilo, pa sam produžio do (nećete verovati)
Zlatnog Čekića, i dalje se preko brda vratio nazad na kej. taj krug
ima 11km, što sam sve u laganom tempu prešao za okruglih sat vremena,
to jest da budem precizan štopka je pokazala 59'55''.
tako je to kod mene, ja uvek upadnem ispod, nikad preko. čak ni kad mi
nije važno. čak ni kad ne nosim štopericu, ja sve završavam u 59.59
ili 59.99, zavisno radi li se o minutima ili sekundama. a šta ćeš,
rođen sam pod brzom zvezdom.
btw kad već pominjem zvezde, sutra mi je polu-rođendan, jer sam rođen
19.04. i uvek se setim toga kada je 19.10. da sam stigao do pola! eh
samo da znam čega...
šta da kažem, nisam ni očekivao da ću se vratiti kući totalno bez
problema. veliki je to opseg obaveza, priprema, da sve radi ok, kao
podmazano. sinoć sam se dosta istezao, jutros sam radio dva seta od
svih mogućih i nemogućih vežbi, opet se istezao, i valjda i to ima
veze. moraju noge uvek biti milovane mažene i pažene ako misiš da te
donesu do kraja svih trčanja koja zamisliš. bicikla je zakon za te
stvari, samo sedneš i voziš i ni o čemu ne razmišljaš. trčanje te
zaduži sa još sat vremena "održavanja" dnevno, svo vreme moraš da
živiš prema tome da si jutros trčao sat vremena ili da ćeš večeras
trčati sat vremena.
to je greška koju sam napravio letos kada sam krajem maja otrčao lični
na (treningu) stazi od 14km sa 300m uspona (čitaj JAKO TEŠKO) i
nepunih mesec dana posle toga uspeo da zapečatim sezonu 2009 sa novom
polu-povredom/istegnućem/napuknućem. ne možeš samo tako doći na trku,
iskočiti iz auta, i nakon par minuta jogginga (a nakon samo nekoliko
trčanja i nula istezanja/vežbanja u zadnjih mesec dana) jurnuti na
trku od 5km u tempu od 3'15'' po kilometru! nije čudo da sam stao
nakon 4 km, to jest bolje da kažem - "sreća je da sam stao posle 4
km", jer sada opet mogu da trčim sat vremena lagano bez problema, a da
sam istrčao i taj peti kilometar možda bih još uvek bio
polu-pokretan...
i šta sad da zaključim, nemam pojma. možda još i presudim da sam u
stanju da lagano otrčim poneku trkicu i uspem da udovoljim Loli da pre
zime odemo negde, na primer u sledeću subotu je na Adi (bgd) trka na
7.7 km, a u sredu nakon toga (28.10.) je trka u Valjevu na 10.4 km.
nema šanse da razmišljam o tempo trčanju, na toj stazi imam rekord
ispod 38' iako je dosta brdovita, a bio bih zadovoljan tek da imam u
toku "trke" dobro društvo i da se ne dosađujem, i naravno da me posle
trke ništa ne boli. ako sam danas mogao 11 km (nakon jučerašnjeg
pešačenja od 22km i trčkaranja od 3km!) pa možda bih mogao i toliko da
se napregnem da se kontrolišem da ne napadnem prebrzo ni jedan metar i
da se bezbedno vratim do cilja? kada sam prošle godine odlučio da
istrčim u novom sadu polumaraton za 1h40, istrčao sam ga za 1h40. kada
sam planirao na ušću za 1h30, bilo je 1h30. nisam ja AT (adrenalin
tip), ja sam ET (endorfin tip) :-) ne povuče mene Trka. to mi je kao i
grupni terning, ništa to mene naročito ne "pali" samo po sebi. tako da
tu nema rizika. povredim se samo kad "odlučim" da mažem, a sada sam
debelo odlučen da NE mažem sve do proleća, a ako treba i do onog tamo
proleća 2011. ma nebitno. samo da ne sedim kući u zavojima. sve drugo
mi odgovara. pa valjda ću bar lolu odsprintati, na primer u subotu, u
cilju trke od 7.7km? hehe... wotevr. da sam ja živ i zdrav. istezanje,
gimnastika, vežbe za leđa, zadnju ložu, rame (ajme) i lagano aerobno
zavitlavanje. loše vreme teče, hladni dani prolaze, a ja ne sedim
zarobljen u kući. šta ćeš više od života?!
Nema komentara:
Objavi komentar