30 listopada 2009

šanpon

ma ništa, nađemo juče na pešačenju izgubljen spisak za kupovinu, od neke devojke iz lokalnog sela.
osim "brus i gaće" pažnju privlači spektar mesnih prerađevina (pašteta, salama, viršle, meso, pile !!!), kao i šaNpon :-)

danas smo prevezli neplanirano preko 100km, mauntin bajkovima!

ima taj neki puteljak, na toj nekoj (...) topografskoj karti, iznad Ljiga, koji ode negde ko zna gde, među veštice, i vrati se nazad na Ibarsku Magistralu, negde prema Rudniku. trt mrt... no čim pokušam da spojim dve karte u jednu na ovom kompu koji ima 1GB memorije, sve mi se zakoči. karte su vrlo pedantno skenirane i teške po desetak MB, nema šanse.

posle ručka, koji je trebao da me pripremi za malo sedenja i odmaranja, da bih nakon toga u sumrak malo protrčao, nekako se sve razvedrilo (NAVLAČENJE*!) i ja rekoh da bih
se malo... provozao... jer kao deluje... da je otoplilo? 9° na suncu, kad se navuku oblačine uz severni vetar ko zna koliko je bilo... tek odosmo vamte tamte i u krug i do Ljiga i aj' da vidim gde ide taj čuveni puteljak... gomila nekih vikendica, nije loše mesto da se uzme neki plac od 30-ak ari, ako je povoljno, no ne videh nikog od meštana da pitam, hmmmm. spust je bio po makadamu, nešto lišća nešto blata, ugledasmo asfalt i sjurismo se do dna nakon nekih 60km. na najjužnijoj tački je zayebano okrenuti jer te čeka povratak kući koji je ka SEVERU odakle briše vetrina i sravnjuje te sa zemljom. navukle se oblačine, crno-crne, delovalo je da će da padne sneg! ja muški napred, parazitska polovina hronično u zavetrini, i tako još dva sata nazad do kuće. a šta ćeš, čovek je ipak žilava živuljka, sve izdrži, ako nema pihtije u glavi.

*memoare možeš samo napisati kroz fragmente:
na bici pripremama, 'iljadu devetsto devedeset i neke, sretosmo jednog frenda koji se vraćao u Budvu dok smo mi cepali ka Kotoru. on išao ka nama 40 i nešto, mi ka njemu 40 i nešto, računaj mimoišli smo se sa 90 na sat. i on sav napaljen euforičan i presrećan izvuče iz džepa neku kutijicu i pokaza nam, tako u prolazu. on je bio u žargonu "narkoman", mada ništa teško, samo neke Twinlab stvari i tako to, no uglavnom neka skuplja egzotika. nakon što smo se i mi vratili u apartman i skuvali špagete, pitam ga ja sa vrlo ozbiljnom facom: "je li S****, šta si nam ono pokazivao u kutijici od Brufena?" ... na šta on napaljeno poče da se breca: "kao prvo, nije bila kutijica od Brufene!" ... a nakon čega ga LJ**** brže-bolje prekinu: "ćuti bre budalo zar ne vidiš da je NAVLAČENJE?!" :-)

a jesam juče isfušerio... ja sam u stvari ZAISTA imao nameru da sve potanko objasnim, i dovedem u vezu ponašanje sportista u trci (ili grupnom treningu) sa naučnim objašnjenjem fight or flight odgovora, i ZAISTA sam došao do svih potrebnih podataka, ali kako ne pišem diplomski rad ni doktorat odustao sam nakon same naznake ideje i kratkog objašnjenja, i ostavio svojim prijateljima da sami dođu do istog zaključka.

a ni Ničea nisam baš skoro čitao, samo par knjižica pre jedno 10-15 godina. (ovde ide smajli koji prikazuje kuče sa šapama preko očiju u tzv "STIDI SE!" pozi). Volju za moć sam čitao još kao tinejdžer i naravno da se više ničega ne sećam, a trebalo bi i bibliotekarku pitati zašto mi je to uopšte davala kad je morala videti da ništa neću razumeti (naime sa sedamanest sam izgledao kao da imam trinaest). no verujem da je on sve to skužio... naročito ako sam ja sFatio sa 46, pa morao je i on sa 44, eto toliko mu dajem fore :-)

bež' Ivane, moja ružo,
ćale mi se naoruž'o.
u vazduh će sve da digne,
ne daj bože da te stigne!

Nema komentara:

Objavi komentar