bol

i tako je prošla trka...
prekjuče sam mislio da ću je možda i odjoggirati, no juče sam se predomislio.

znate ono kad vam se dogodi nešto full nepredviđeno?
kada vlak izleti iz tračnica?
gledaš ispred sebe i sve ide kontra od onog šta si zamislio,
i glupo ti je da vičeš JAOOOOOO jer u tome više nema nikakvog smisla niti spašenja.

odakle da počnem, kako da nastavim?

događalo se da padnem sa bicikle baš kada sam prvi put (ili tu negde) na trening poneo novi dres.
kotrljam se po asfaltu,
onda prestane kotrljanje i samo se nastavlja ono pakleno rozanje,
deranje.
surfujem na ramenu i noge su mi negde u zraku,
bicikla odlazi popreko kroz krivinu,
i jedina stvar koja mi pada u tom času na pamet je
"OH NE, CEPAM NOVI DRES"?????
glupavo, ha?

kako bi rekla Katie Melua u jednoj p(j)esmi
"DIRKE KLAVIRA SU CRNE I BIJELE,
ALI ZVUČE KAO MILIJUN BOJA U TVOJOJ GLAVI".

za sve postoji crno i belo, i za svaki događaj postoji milion doživljaja.
prođe maraton i dvesta ljudi ima dvesta priča o tom maratonu.
prođe trka u Valjevu i nekoliko (čitavih) učesnika ima nekoliko verzija trke.

ah da, baš sam planirao da napravim blog u obliku stranice Atl Kluba Metalac,
ma zaista sam mislio... ovih dana... ove zime...
a sad me je jedan kolega pokolebao, jer me je citirao kao najgoreg lutalicu kroz blogove...
to me ne sme pokolebati! :^I

dakle dani su tekli kao u sonati, tri stava:
ono šta sam planirao,
ono šta je promenilo tok,
i ono šta se desilo.

plan je bio: juče popodne sat vremena odmora, pisanja bloga i tako to,
zatim da odgledam na RaiSport jednu uličnu trku (Baldini, Lebid, i sto kenijaca),
zatim da malo vežbam i istežem se, to jest ne malo nego sat vremena,
i zatim da malo odjoggiram i napravim par ubrzanja.
i danas na trku, pa makar je trčao penzionerski, da ne kažem "Hemoroid Tempo" (TM* Bojan Marić).

no prvo sam umetnuo neke "obaveze",
neki pressing koji sam morao da otrpim prema onom što sam potpisao "u dobru i u zlu".

zatim se taj pressing nekontrolisano odužio na sat i po,
tako da mi je promakla ta trka na RaiSport,
i nakon svega sam imao dva i po sata fore do mraka
pa sam otišao na pešačenje da malo prov(j)etrim glavu.
stigao sam tako na 300m (preko sto spratova/katova) iznad kuće,
i odatle odlučio da sjoggiram nazad.
to se nakon palatalizacije kaže: zdžogiram???
tako sam z-dž-o-gi-ravao kući po nekih 11 km/h (čitavih) i bio srećan da je to brže od šetnje,
a koliko je sporije od trčanja, e o tome nisam ni razmišljao.
ionako sam bio u nekim patikama/cipelama/ne-d'o-bog-nikome-da-u-tome-trči-nizbrdo...

no sve prođe bez problema.
(a kakvih ćeš problema imati pri zdžogiravanju od 11km/h nizbrdo???).
i ja stigoh kući na mrtvim nogama svestan da je ovo poništilo sutrašnju (današnju) trku.
šta ću ionako na trci? sa idejom da joggiram kao idiot?

korak napred:
od trke ionako ne bi ništa,
jedan čiča je startovao sa srednjoškolcima, istrčao 800m za 3.5' i pobedio u kategoriji veterana!
od seniora na 10.5km su bila čitava trojica, išli su čini mi se 32'48'', 33'09'', 33'58''.
ja pratio ovog trećeg (FREND!) na bicikli, i malo mu kao moralno pomagao...
posle toga je došlo par juniora oko mog rekorda staze 36' i nešto,
i posle toga pustoš, pa prvi policajci i vojnici, jer ovo je ionako "njiihova" trka)

korak unazad:
i tako se jutros probudim svestan da mi zadnja loža nije baš za trke.
u'fatim kučiće i odvedem ih na kej sat vremena, malo se jurili u krug (svi) i vratili kući.
posle toga sednem na mauntin bajk i odem jedan krug prema brdima i nazad,
napravio 54km za dva sata ali sa puuuuno visinske razlike.

(ciklomaster mi nakon 14.8km pokazao tek 14.5km,
zar je moguće da full naduvane gume toliko promene obim kotača??)
no bar sam znao da kad vidim brzinu 29.0, da je to u stvari 29.6!! hehe...
od kuće sam izletijo na 10°, kroz Mionicu je bilo 8° i magla, a u Brežđu je bilo 14° i gnjilo.
odatle sam se sjurio u dolinu, moleći nj.v. Boga da se ne prospem ni u jednoj vlažnoj krivini,
i izgleda da me je danas častio parčetom te torte zvane Sreća.

sve što sam opisao se završilo u 9h10, pa sad računajte kada sam ustao!
da ne pominjem doručak, brijanje, istezanje, i tri presvlačenja pre treninga,
kao ni tuširanje i marendu posle treninga...

i nakon svega toga odem(o) na atl. trku da bi malo pomagali i sudili.
start prvih kategorija je bio u 10h.
pomaganje se svelo na: "deco, samo pratite ovu tetu-učiteljicu do cilja"
(šta, ja postala Učiteljica? - uskliknu zbunjeno Lola)
a do cilja je bilo 200m za predškolce... (?)

ja sam pak predvodio prve treće i pete razrede kroz 800 metara,
a do sedmih-osmih razreda sam se umorio i odustao:
"ko ne zna da se spusti 800m cestom bez raskrsnica i skretanja, taj slobodno nek zaluta!"

posle toga smo pratili seniorsku trku,
ali kako nije bilo novčanih nagrada tek par njih je došlo "zbog treninga".
poredak u cilju je bio Cerovac - Vukajlović - Bogićević.
no našli smo par trenera da malo popričamo, srećom nisu bili samo domaći klinci na trci.

- "nema vam Prijateljice, da dođe na trku?
dete joj je u Valjevu, mogla je i da iskoristi priliku da svrati?" - reče Trener...

- "ma, ako nema para, nema ni Prijateljice, a koga još boli dupe za dete?" - odgovorih melanholično.

"DIRKE KLAVIRA SU CRNE I BIJELE,
ALI ZVUČE KAO MILIJUN BOJA U TVOJOJ GLAVI".

evo nadoknadio sam tako tih jučerašnjih sat vremena pisanja bloga,
mada sam danas naravno pisao o drugim stvarima od onoga što bih pisao juče.
imao sam u glavi nešto o treningu, nešto VAŽNO, nešto SPEKTAKULARNO!
i da me ubiješ ne mogu se danas setiti šta je to bilo! :-( 
f*ck!!!