utorak, 27. ožujka 2012.

blog - log - og - g - ...

nekad se pisao blog, redovno, sad nešto ređe... 
a lepe potiskuju ružne (umetnut citat od balaševića)
i gde je uopšte ta Vest Virdžinija, o kojoj slušam u pesmi na razglasu?
(ma nema veze, glas Alison Krauss je jači od nagona da saznam)
jednako kao što se neko zapita gde je neka Selendra koju napomenem u blogu?
baš smo pre par dana sa Peđom pominjali PLAVANJ :-)
to je neko Selo, na nekom Putiću, gde nekad prođemo
rekoh ja da napravim takav Krug, tamo-pa-tamo-pa-nazad
reče Peđa - "ispred Osečine, posle mosta, desno???
sve neke šume, brda, neki usponi 30-40 gradi!!!" 
(gradî, ko rakija, hehe)
valjda me je to inspirisalo da osmislim (wow) današnji trening
ja "zavario" veliku šajbnu na bajku, i razvalio ta brda, k'o bik trulu ogradu
e sad, na bajku velika šajbna 44 zuba,
kad razračunaš točkove 200cm obim, naprotiv 211cm na trkačkoj,
dakle ispadne ta velika Š na bajku kao mala Š od 42 zuba na trkačkoj
jedino što Moj Bajk ima 15 kila, pa ga je baš teško uporediti sa trkačkom...
uz te kilograme dodati široke (semi-slick) gume i blatobrane, i tako to...
vozio ja sat vremena u taj vetar, tek sporadično prelazio 26-27 km/h
svo vreme se pitam kako će ovaj patetičan prosek narasti :-(
tek mi sleduje spust, takođe prema vetru, pa uspon po tim gradima,
pa povratak koji će biti brz-prebrz-rzotrz, ali prekratak
bar me alergija nije mučila, kući i na poslu "rađam mečku" 
ali na treningu ne - valjda kad sam zagrejan-do-pregrejan, 
onda se to utanji, umanji, usranji
popeo se na Kamenicu, sa prosekom 26, da plačeš od muke
do Osečine, sad sam zaboravio, valjda beše negde oko 27.5
e tad me poterao vetar, no glavna pomoć je bila jer mi je bilo TOPLIJE!
inače na 17-18 stepeni u tankoj kratkoj opremi, to je bogme prohladno
tako sam mazao ta brda "sve na velikoj" (šajbni), 
osetio neki tračak sreće, a baš sam pre neki dan pisao o Sreći
paaaaaa, ne treba očekivati ushićenje, ekstazu, da bi se to nazvalo srećom?!
morao bih sebe da ubedim, da sam srećniji, puno češće nego što priznajem...
iz Kamenice do glavnog puta, tj iz Gornje do Donje, jurnjava, "zviždaljka"
tad sam shvatio da će mi nedostajati prenosâ do kuće, da ću puno vrteti
tako je i bilo, zavrtavao sam do besvesti, maximalan prenos 44x12,
bar da sam papak namontirao zupčanik 11, 
onda kad sam nešto petljao oko zadnjeg točka...
e sad, nakon spusta u Kamenicu sam imao prosek 26.5, depresivnoooo!!!
no kako sam krenuo nizbrdo, sa vetrom u leđa, to je krenulo da divlja
kao na benzinskoj kad sipaš gorivo, pa se okreće onaj brojač
kako pogledam ciklomaster, prosek se promenio, i svaki put isto
e tad dolazi DOGAĐAJ!!!
(ovo bi mogao da bude poseban blog, post, statu)
u Kamenici, na kraju spusta, gledam u put ispred sebe jer ima poneka rupica
čujem neki neuobičajen zvuk s leve strane, refleksno gledam u tom pravcu
PRVA SEKUNDA
vidim nekog hrta, ne, dobermana ali sivog, kako trči paralelno sa mnom
totalni strah, ovo čudo će me napasti, pokidaće me!!!
DRUGA SEKUNDA
shvatam da je to SRNA, kapiram da je srna, razmišljam otkud srna,
i tako prođe ta druga sekunda u totalnoj zbunjenosti
TREĆA SEKUNDA
glupava srna beži paraleleno sa mnom (jer idem 45 km/h) i prosto se trkamo
odjednom zalama desno, pravo ISPRED MENE, i pretrčava put
srećom nije bilo nijednog auta na putu, 
dosta je bio "mrtav" dan po tom pitanju
ČETVRTA SEKUNDA
panično gledam u put ispred sebe, zaobilazim rupe, 
kroz glavu mi proleće misao "JOJ BOŽE, PAŠĆUUUUU" :-(
srna brže od mojih misli pretrčava i nestaje mi iz vodokruga
u tom času čujem neko paranje, neki čudan zvuk sa bankine
PETA SEKUNDA
okrećem se da vidim, srna ustaje sa bankine, izgleda da je pala, saplela se,
jer je dalje jako strm silazak u livadu/njivu, pa se nešto valjda pokolebala i prikočila
gledam je i, istovremeno mi je žao, a i srećan sam, jer gde god je namerila - pobeći će!
ŠESTA SEKUNDA
više ni ne gledam na kolovoz, treskam po neravninama i zakrpama, 
svo vreme sam okrenut ka nazad
srna pažljivo ali jako elegantno silazi u par skokova dole u njivu, 
nastavlja da trči ali svo vreme u usporavanju, shvata da joj nisam pretnja
usnama pravim onaj zvuk cmok-cmokkkk i ona ga čuje
SEDMA SEKUNDA
ja odlazim dalje ("ne znam šta nosi dan, lutati je najbolje što znam"?)
a ona trči po toj njivi, sporije, sporije, i na kraju se zaustavlja na sredini
gledam je kao u transu, upijam svaki kadar, ali put me nosi dalje, odlazim
POSLEDNJA SEKUNDA (poglavlja o Srni)
smešim se, pazim da mi ispucale usne ne prokrvare po 100-ti put, idem ća'
nastavljam svoju misiju, obogaćen još jednim neočekivanim iskustvom
prosek nastavlja da luduje, lako ga je dizati kad je samo 27km/h!!!
dok sam se približio Gradu već je prešao 29, i gle, opet sam skoro-zadovoljan
(nikad zadovoljan, proklet li sam, preambiciozan, bolestan, ili šta?)
naravno, što je veći to ga je teže podići, kao što već rekoh (skoro)
hvatam zeleni talas na Magistrali, vozim u kolonama auta, borim se za poziciju
prolazim pored "naše" raskrsnice u transu zavetrine, još 1km dalje, 
skrećem ka Gorenju i Ž.Stanici i polukružno se vraćam ka "Remontu"
jednom mesečno, kad me uhvati neko raspoloženje, dodam ta 3 kilometra
sad mi još ostaje da nekom prilikom... pogledam dnevnike 2011 ... i vidim
da li sam vozio na MTB-u baš ovakav krug, i sa kojim prosekom
ništa nije realnije od odmeravanja sa samim sobom
PROTIV SAMOGA SEBE! 
e, to! 
vala baš!

Nema komentara:

Objavi komentar