utorak, 13. ožujka 2012.

endorfinska groznica

kako je ovo dekadentno, 
razmišljaš da li da kucaš na laptop-u ili na stonom kompjuteru, 
kao da će to bitno uticati na razmišljanje. 
razmišljaš da li da počneš pisanje od danas, od juče, 
ili od još puno ranije, kao da će to unazad promeniti tok stvari. 
šta je od svega toga zaista važno, šta zaslužuje blogić? 
u četvrtak sam išao na onu bici jurnjavu 
o kojoj sam napisao roman, iliti doktorsku disertaciju, 
a niko ne zna zašto. 
još sam na FB-u stavio link na taj blog, i od 450 prijatelja 
samo je 2 ili 3 pročitalo sve baš u detalje,
a ostatak ga je brzinski preskrolao kao da se radi o reliju :-)
verujte mi, uopšte mi nije žao, krivo, šta god, 
ako NIKO ne pročita šta sam ja trabunjao. 
ja to radim jer volim, i ne treba mi podrška 
u vidu 300 lajkova ili poseta stranici. 
ali ono što mi smeta, to je kad neko redovno kao-čita blog, 
ili misli da ga čita, ili samo kaže da ga čita, 
i nakon što u zadnjih godinu dana ~200 puta pomenem 
neku povredu zbog koje retko trčim, već uglavnom vozim biciklu, 
e onda me on upita: "da li ćeš doći na trku Tu-i-Tu"!
... a kad mu ja kažem kako "imam neku povredu, 
pisao sam o tome na blogu", onda mi on onako stručno odgovori 
"sorry, nisam to video, verovatno mi je promaklo" :-) 
e takve bih stavio u protonski top i ispalio na Mars, 
pa neka tamo uhvate neki wireless signal da bi čitali moj blog.
sledeći put sedneš da pišeš i zapitaš se, ne računajući Lolu i mene,
kome ja to zaista pišem, ko će od svih tih POTENCIJALNIH
(jer kad god nešto "metneš" na internet, može ga teoretski
pročitati 6 milijardi duša, sa google prevodom ili bez)
to zaista pročitati, a kad to kažem ja ne mislim kliknuti,
otvoriti blog i preskrolati, loveći očima neke brojke,
poželjno 33km/h ili 4'09''/km, e to je onda kao neki "ulov",
a u protivnom reči, reči, skrolaj, skrolaj, nigde slika, seksa,
nikakvih youtube linkova ni nekih reči sa VELIKIM SLOVIMA,
e onda to sve znači da tu nema ničeg zanimljivog, 
isto sranje ko Šekspir i Tolstojs (u rodu sa Rolsrojs).
opet, s druge (zdruge) strane, ako i jedna duša uživa
u istom u čemu sam ja, i što je Lolu zabavilo,
pa onda se isplatio trud "metanja" toga na internet?

I SVE TO NIJE BIO NI POČETAK POSTA, 
NEGO TEK UVOD, NEPLANIRANI, ALI SPONTANI,
A SAD BIH TREBAO DA KUCAM BLOG!? 
ajmeeee :-)

Nema komentara:

Objavi komentar