subota, 3. ožujka 2012.

trčanje-tumaranje

imao sam nekih "svojih" polu-stručnih termina sa kojima sam postepeno upoznao užu čitalačku publiku, i koji su se odomaćili na blogu. najpoznatiji je "tempić" što je naziv za intenzitet laganog tempo-trčanja ili vožnje bicikle, nešto na pola između osećaja kojim se trči Lagana Dužina i onog koji imamo za vreme Tempo trčanja. zatim sam uveo termin "trčkaranje" što bi bilo nešto slično joggingu kod početnika, pa primenjeno na iskusne trkače. to je onaj intenzitet pri kojem ne postoji odskok, skočnost, nego tek puko premeštanje sa noge na nogu, bez ikakvog osećaja napora. najsporije moguće trčanje, eto baš tako. i tada sam već primetio da stvari kreću čudnim tokom jer su neki drugi blogeri pošto-poto želeli da koriste moju terminologiju, pa je tako počela prvo jedna cura koja je pisala privatan blog, da naziva Tempić-em npr intenzitet kojim je trčala polumaraton u ritu maratona, navodno kao trening (a išla ga je jače od toga, i to dosta!). zatim je kolega bloger počeo svaki čas da pominje "trčkaranje" za ono što sam ja zvao "tempo-rastrčavanje" to jest za ritam kojim se trči Lagana Dužina. pri tom intenzitetu bogme osećaš da trčiš, ima nekakvog odskoka, potrebna ti je skočnost, nije to ono naj-naj-najsporije moguće. dakle nije trčkaranje. no eto iz želje za kopiranjem su se stvari izmakle kontroli, a ja sam se osećao čudno, kao neka rok zvezda čije pesme na gitari oponašaju klinci koji istu tu gitaru ne umeju ni da naštimuju, a kamoli da na njoj išta odsviraju.

sve ovo što sam napisao, proletalo mi je kroz glavu pre par dana na pešačenju/trčkaranju, nakon što sam pomislio kako bih to mogao nazvati "tumarajuće trčanje". setio sam se i kako je Ninoslav pre par dana napisao kako je na maratonu na oštrim usponima primenjivao taktiku pešačenja uzbrdo a trčanja po ravnom i nizbrdo, dok ja na tim svojim planinarenjima biram višestruko lakšu varijantu - trčim samo nizbrdo, a pešačim i po ravnom i uzbrdo :-) a i to nizbrdo ne trčim nego trčkaram, dok po ravnom i uzbrdo tumaram. 

ako je to baš tako bitno, that is.
meni možda nije ni važno šta sam radio, i kako sam to radio, nego mi je izgleda samo bitno kako ću opisati to što sam radio, pa makar u stvarnosti ništa više i ne radio osim tako nekog trčkaranja ili tumaranja...

Nema komentara:

Objavi komentar