četvrtak, 24. svibnja 2012.

šminka i opanci, a bogme i katarakta

prošla su 3 dana, trebalo bi nešto novo napisati - kao prvo, zašto meni niko nije javio da se Murinjo premestio sa bloga na trčanje.hr i da tamo piše tekstove? - i to podugačke, hoću reći, iako tamo naravno nema ništa da se pročita, ima puno reči :-) - i još nešto, onolike članke otkucati bez greške, svo vreme kucajući SA NAOČARIMA ZA SUNCE, ja mislim da to niko ne bi uspeo - dakle bravo za Murinja! :-) - videh da i intervjue za TV daje sa naočarima, pa to mislim da je čak i Subotićka prerasla? - meni je oduvek bilo žao tih estradnih zvezdica koje zbog silnih problema (sa podnošenjem svoje mega-popularnosti) moraju da 24h dnevno pokrivaju podočnjake, treba im reći da postoje one obloge od kamilice - to je npr noću, za vreme spavanja, puno korisnije na kapcima, od naočara za sunce :-) - te što 24/7 nose naočari ja zovem "oni sa kataraktom" - to je ona bolest očiju kada ti sve postane tamno - takvi me gaze redovno na raskrsnicama, baš pre neki dan jedna crnka u Reno Klio, tako me saseče, ja bih joj nešto rekao ali vidim da joj pogled ne prolazi dalje od zatamnjene šoferšajbne i još kad dodaš neke naočari do pola čela tipa Sofija Loren, pa to ti je katarakta za medalju - ili kad mi uđu u salon i sa vrata me nešto pitaju a ne skidaju naočari, odmah prepoznam cajkicu koja od ranog jutra glumi neku svoju omiljenu zvezdu iz realitija - i da, sad mi se ta tema prosto nameće sama od sebe - to da je jedna od najprimetnijih promena u društvu (da se tako izrazim) da mladi ljudi, čak deca, sve ranije počinju da GLUME sopstveni život - probudiš se i odmah se brže-bolje prisetiš svoje uloge, i tako dalje nastavljaš do kraja dana - ti nisi TI, ti si ono što o sebi pišeš na fejsbuku, ti si ono kako ŽELIŠ da te drugi vide, ti si glumac nekog nabudženog sebe - nakon što malo odrastu, tako odmah prepoznaš kompleksaše koji imaju tu potrebu da nekog ili nešto glume, oni su zaboravili ko su oni ustvari - izgubljeni u tim svojim ulogama tako tumaraju svetom od jutra do mraka, i kontaktiraju sa drugim ulogama oko sebe, sa drugim glumcima - deca počinju da se pretvaraju već od neke jednocifrene godine, nešto se pućimo kao kurveštije sa pinka, stavljamo neke slike profila kao da smo u lancu prostitucije, pišemo neke statuse i komentare kao da ostatak dana živimo u bordelu ili automehaničarskoj radionici, eto toliko nam je razvijen rečnik - pre par dana jedna klinka sedi u salonu i svo vreme dok čeka na red vrti u rukama jednu cigaretu, naravno pušenje je zabranjeno no ona eto tako, ne zna šta bi s rukama, pa miriše tu cigaretu, vrti je kroz prste, prosto vodi s njom ljubav tu u fotelji - privukla bi najradije nečiju pažnju, no mi smo navikli na svakakvu klinčadiju pa ignorišemo takve gluposti - oduvek su deca pokušavala da imitiraju odrasle, da porastu pre vremena, to je neka normalna igra sazrevanja - ali mislim da je postao problem što su odrasli (roditelji, škole, mediji) dozvolili deci da odrastaju prerano, da se tako izrazim - pitanje je i kako da im usporiš sazrevanje, ako ih kljukaš hranom prepunom hormona - i tako ćemo vrlo uskoro doći u svet bez dece - od rođenja će svi biti matori - i to će biti svet nesrećnih ljudi, jer najveći deo onoga što nas u životu čini srećnim, to su te dečije radosti, koje i kasnije nosimo u sebi (tzv "inner kids") - dete bi u detinjstvu trebalo da shvati sve što će mu kasnije u životu trebati, i znanje, i obaveze, odgovornosti, iako mu je možda najzanimljivije da se samo igra - ranije je roditeljima i učiteljima bilo VAŽNO da deca postanu dobra i pametna - sada naizgled sve za to baš zabole dupe, jer su upravo stasale prve generacije neodgovornih roditelja, od nastanka života na Zemji - kupiš klincu mobilni isti kao i sebi, pošalješ ga na ekskurziju u Italiju, kupiš mu skuter sa 13 ili nedajbože 8 godina, i ajde mu objasni kada napuni 20 godina (i trebao bi da počne da radi i da zarađuje) ZAŠTO bi išta u životu radio, kada je najlepše stvari već dobio džabe, bez da je mrdnuo prstom - čak u đačkj knjižici nije morao doneti sve petice kao nekad, da bi dobio biciklu za rođendan - dakle nije morao da bude ni vredan, ni pametan, ni poslušan, ništa, sve je dobio "jer imaju i drugi" pa da ne zaostaje i ne navlači komplekse - i tako su ove poslednje generacije roditelja, zavedene medijima, propagandom, globalnom ekonomijom i histerijom koja oblikuje potrošačko društvo ("vredim koliko trošim") napravile od sopstvene dece lenje parazite i umišljene veličine (jer mobilni od 500 Evra itekako daje osećaj vrednosti, čak i najbezvrednijem debilčiću koji ne zna tablicu množenja do 100) - u svetu sve manje odgovornosti čak i roditelji beže od odnosa sa sopstvenom decom koji je od vaspitavanja prerastao u borbu, a oružje (novac, prekomerno vredne "igračke", dakle osećaj moći) kojim će te pobediti im istovremeno stavljaš u ruke, da bi ti ga odmah zarili u leđa - e onda svi ti mudrošću nenaoružani roditelji prebacuju tu borbu na Školu, očekuju da neko drugi napravi nekakve voćke od tog korova koji su sami zapustili - tu im država i mediji baš ništa ne pomažu jer umesto školskog programa nude realiti spektakle u kojima se raznorazni nepismenjaci za mesec dana obogate jer su najveštije iznervirali ostatak ekipe pa je rulja za njih glasala - nemoguće je primiti takvu poruku dok si adolescent i ne zagristi mamac da je hleb bez motike ne samo moguć, već i na dohvat ruke - i nekada davno, ili ne tako davno, su Rimljani gledali realiti programe u amfiteatrima, gde su bacali goloruke ljude u kavez sa lavovima, ali tada je uloga u kavezu bila kazna, a danas je boravak u Velikom Bratu san svakog deteta :-) - u svoj toj sivoj perspektivi zaista je zanemarljiv problem kad poneki članak napišu ljudi koji baš nikada i nisu do kraja shvatili materiju, ili što mnogi ne znaju da je u određenim situacijama krajnje nekulturno ne skinuti naočari za sunce - - -

Nema komentara:

Objavi komentar