kada se spoji nekoliko neobičnih detalja, još uvek dobijemo samo još jedan neobičan dan
kada se jedna za drugom naniže nekoliko slučajnosti, to je još uvek tek još jedna slučajnost
ništa više, ništa manje
jučerašnji dan je počeo suludom vožnjom na onoj staroj bicikli i šakama na volanu u položaju kao da sam tek potegao dva revolvera, koliko je volan bio blizu
nakon prvih 20 metara sam skontao da to "može da se vozi" i da nije baš opasno po život, dalje je išlo kako je išlo
u jednom trenutku sam razvio 23 km/h
gotovo druga kosmička brzina
pred kraj odlaska na remote tačku odakle sam planirao trčanje nazad kući, primetim nekog u dvorištu bivšeg trenera koji je umro pre mesec i po
ispostavi se da je to udovica, koju je zajednička ćerka zaključala u dvorištu (greškom) i otišla nazad u Beograd gde živi
zarobljena i ne baš voljda da u tim godinama preskače ogradu, da mi novac da joj kupim hleb (ima neke hrane u frižideru) i mleko za mačiće
pa onom krntijom do samoposluge pa nazad pa opet na zamišljeno mesto početka trčanja
žena se zove Nada
popodne pred kraj vožnje, zastanem da pomazim kroz tarabu kučence koje stalno trči paralelno sa mnom duž ograde i puta, bilo da trčim ili vozim
pojavi se žena, popričamo, ispostavi se da je iz sela moje tašte koja se zvala Nada, da poznaje i Lolinog oca a ne samo majku, da je dolazila na friziranje u salon, obećao sam da ću jednom doći s Lolom da malo vraćaju uspomene
na kraju se predstavim - ja sam Saša - ja sam Nada - reče žena
dan mi je započeo jednom nadom a završio se drugom
Nema komentara:
Objavi komentar