neću-hoću

najluđi scenario je onaj da mi se nešto neće kada mi se hoće, odnosno može, i onda se dogodi ovakva situacija da sam svakog dana mahnito jurio na trčanje ili biciklu pre posla, a kada dođe nedelja onda odjednom nisam ničim pritisnut i nešto se razvlačim i koristim taj dan bez obaveza da "uradim nešto korisno" što samo po sebi nije ništa loše ali nije baš ni Trening

e sad e-mtb je napunjen, baterija u ručici menjača je napunjena, e-city je napunjen, nekada si samo mislio da li su gume naduvane i lanac podmazan (i želudac napunjen), powermeter pedale su napunjene (doduše spale su na 50%) i kada sam jutros proverio road bike skontao sam da menjači ne rade.

spojim garmina, otvorim onu stranu podataka gde je stanje baterije, piše CRITICAL crvenim slovima.

stavim ga na punjač i odem nekom drugom biciklom kojom nisam planirao.

inače pre toga sam sat vremena nešto čistio po dvorištu, a nakon toga sat vremena leškario na kauču i odmarao leđa od onog sečenja drveta juče i donekle od ovoga jutros.

nakon 62km taman sam stigao u trenutku kada su na kapiji bili frendovi iz aranđelovca koji su sa neke proslave svratili samo na minut da nešto uzmu, pa smo se fino ispozdravljali a usput su mi dali na degustaciju neku rakiju koju su dobili na poklon.

obzirom koliko sam nategao (bio sam žedan posle tri sata na bicikli) mislim da su zažalili što su mi to blago dali u ruke na samo pet sekundi.

to me je podsetilo na onu zajedničku večeru valjda u Pazinu, nakon lige u trčanju kada su me Trickeri naterali da uzmem jednu čašu medice, koju sam saručio u veću čašu punu Vindija iso, i napravio svoj koktel kasnije na blogu opevan kao isoSchnapps, na njihov užas očaj i sablažnjenje (NEEEEEEE!!!!!)