radna nedelja

od ranog jutra je sve krenulo radno, kao da je neki praznik (a zaista je i bio, kasnije se ispostavilo, nekakav letnji aranđelovdan i zaista u toku dana nisam nikog primetio po selima ni da radi trimerom niti da vozi traktor).

nakon sat usisivača i nešto ribanja, prešli smo na dvorište, čistili, šišali travu kosačicom, opet čistili.

utom neka cika i vika, psi su uhvatili pacova!

doduše malog, pacovčića.

tinejdžera.

upalim telefon i pogledam kameru unazad.

čitav cirkus.

pacov prolazi pored dva psa koji dremaju, na 3m od njih uz ogradu delimično zaklonjen parkiranim biciklama.

dolazi na pedalj do trećeg psa (najmanjeg) koji spava malo dalje, stoji ispred njega na pedalj, razmišlja šta da uradi, i otrči popreko u vrt.

prolazi čivat minut dok najmanje kuče ne počne da njuška.

sve brže, rastrči se napred-nazad.

utom ova dva primećuju da se nešto događa, i kreće trka po dvorištu nakon što su i oni nanjušili neki nov trag.

dalje odatle odlaze iza žive ograde i kamera ne pokriva taj mali deo, no ovaj srednji pas se trijumfalno pojavljuje sa pacovčićem u ustima i krvavom njuškom.

bljak.

bukvalno pola sata pre toga smo ih okupali svo troje, pa smo ovog Junaka opet morali da umivamo i dezinfikujemo.

nakon tolikih zbivanja, popodnevna vožnja u kojoj sam uspeo da zalutam je prošla u emotivnoj senci.

da sam u toj selendri imao internet, mogao sam skroz novim putem pronaći prečicu no kada se nakon 2km završio novi asfaltić kojim ranije nikada nisam prošao, nisam imao pojma da li bilo koji od puteljaka zaista negde vodi ili ću samo završiti u nečijoj štali.