zavaravanje

nisam mislio zavaRIVAnje, da ipak napomenem...

daklem, deaktivirao ja FB profil od sinoć u 21 do danas u 12,
i nadao se da ću jutros pronaći bar 50 mejlova "nemoj",
+ osnovanu grupu "Sale vrati se!" sa minimum 222 člana. 

čak štaviše, zamišljao sam da ni Sunce neće jutros izaći.
e, mućak!!!
niko nije ni primetio :-)

napišem ja sinoć kako dobijam "premalo" lajkova i komentara,

i odmah zapamtim od koga su stigli prvi lajkovi i prvi komentar.

kod mene se uvek dele neke medalje, treba to imati u vidu.

meni vrede više od zlata, 

i svakome ko shvata
da postoji nešto vrednije od zlata.

da u nastavku parafraziram jedan (pra)stari hit:

"facebook killed the blogging star"

sve sam mislio kako je na fejsu nirvana,

kao, znam kome pišem i znam ko čita, čisto braCtvo i jedinstvo

i zalego ja kao na radnoj akciji, stavljao slike statuse albume haiku-e,

nema čega nije bilo, i sve računam, drugi su kao i ja,

ako sam nešto pročitao do kraja, ja stisnem LAJK,

ne nužno što sam ushićen pročitanim, nego čisto iz pristojnosti

brate ako sam ti nešto pročitao do kraja, dakle bilo je vredno čitanja,

dakle ajde da ti "overim" tekst, da ga štikliram 

(iliti "čekiram" što bi kazali ovi moderni ameroSrbi)...

jok brate, ljudima je smor da stisnu čak i to jedno dugme

pa jebo vas miš, šta bi radili da za svaki moj blog morate da odete u banku,

popunite priznanicu na jedan dinar, pošaljete mi faksom fotokopiranu uplatnicu,

a ja da vam tek onda pošaljem blog u koverti???

da li bi iko išta na ovom svetu dobio, za džabe, 
ako više ništa ne bi postojalo za džabe?

a bilo bi pošteno, pravo da vam kažem.

i baš nešto razmišljam, to bi bila fora - 
da napravim ovako - ko stisne lajk čitaće sledeći blog :-)

i na svakih 15 dana stavim novi blog, napišem ga na fejsu kao belešku,

(kako li to kažu ameroSrbi, "nout"?) 

i kažem - ko lajkuje ovo, čitaće sve sledeće do 15-og u mesecu :-)

joj mislim da bih to mogao da uradim :-P

ne brine me manjak materijala 
jer ja ionako nikada nisam nešto čuvao za sutra,

onda ne bih znao šta ću sa tim od juče i prekjuče 
i sa 10 novih stvari koje mi sutra padnu na pamet

ja kad imam vremena, mogu da pišem po blog na svakih sat vremena,

jedan blog za blog i pet blogova za fejs 
i još toliko pošaljem u mejlovima raznim frendovima

nego shvatio sam u čemu je razlika između blogera i blogera

jedni pišu blog o ostalim događajima, o svetu, pojavama, okolnostima, 

a drugi pišu samo o sebi, čak i kada pišu o nečem drugom

tako ja nekako na kraju uvek primetim 
da sam počeo da pišem o nečem drugom,

a na kraju ispadne da sam pisao o sebi

ma taj fejs je čudna stvar, imaš ljude koji prate druge ljude, 
prosto ih uhode

(mada to nije sa ikakvom lošom namerom, sačuvaj bože)

a imaš ljude koji prate fejs kao fejs, eto, prate šta ima novo

ako im baš u tom času dok nemaju pametnija posla natrči moj status,

oni mi stisnu ili ne stisnu lajk, eto čisto smo se slučajno sreli

neki su na fejsu npr predveče i tada sve lajkuju na šta naiđu, 

a recimo nikada nemaju pojma šta se događa ujutru, 
sa takvima se hronično mašim

ili ovako, reče mi sad u nedelju u Čačku na Državnom 
jedan od "bliskih prijatelja"

tojest reče Loli i meni jer smo stajali tako zajedno 
- Sale je Kralj Fejsbuka!!!

a ja od njega dobio jedan lajk u zadnjih pola godine, pa ti sad vidi

nisam imao pojma da je obožavatelj, vešto se krio, ili nije,

možda ga je sakrila sopstvena lenjost 
da povremeno lupi komentar na neki moj status ili fotku

a ja u biti (:-P) ne volem tu lenjost, 
volem kad mi neko prizna da me vole

ček da nađem na jutjubu tu pesmu gde ide ne volem ovo ne volem ono

od Onog koji NIJE napisao 
"a ona je jedna od onih frajli, 
što im uvek fali neki smajli..."

(to sam naime JA malopre napisao, 
onako za svoju dušu, verovatno imitirajući Njega)

i tako, zbunjen sam svim tim pojavama, galerijom likova

dodala me kao prijatelja neka "nikad čuo", a sasvim fino izgleda

ali nikad čuo. ali uopšte ne izgleda loše, 
mislim... ali nemam pojma ko je ona, bre!

a oduvek mi je bilo glupo da nekog ne potvrdim, 
čisto ono, sramota me.

i od nedavno sam usvojio tu foru, svakog potvrdim i odma mu opalim "restricted"

sad ih imam već 20-ak, 
tako nekih fantoma koji dodaju sve i svakog kao prijatelja,

eto samo jer imamo 78 zajedničkih. 

kao da negde piše da svako sa svakim mora da bude prijatelj, 
mislim, svašta

kako možeš da dodaš nekog koga nisi nikada video, 
nijednom popričao,

ne znaš o njemu ništa, sutra da ga sretneš na ulici 
ladno bi prošao pored njega,

još bi ga oterao u materinu ako ti van pešačkog izleti ispred bicikle

imam i ja tih prijatelja sa kojima se nisam formalno upoznao, 
baš ih imam

ali jedva čekam da se upoznamo, 
evo baš sad u Čačku odmah sam prišao jednoj klinCi

rekoh jesi li ti ta i ta, ona reče jesam, 
eto znamo se preko fejsa, super da smo se upoznali

daj bar nešto pozitivno da se desi zbog svog tog prijateljevanja

e sad za taj (ovaj) blog, nemam pojma

ranije se znalo, sednem svaki dan, odvojim pola sata, 
malo recikliram misli, nešto kuckam

bio sam uhvatio ritam, a sad mi se taj ritam rastegao na svaki treći dan

po principu "uf nisam najskorije nešto napisao, 
daj da zadržim kontinuitet"

lakše mi je na fejs da stavim album sa 10 slika, 
svakoj metnem opis,

i kad sabereš to ispadne blog, 
s tim da nije suvoparna priča nego je više kao strip :-)

a ljudi vole strip, to je fakat, strip im je ljubav jedina,

ne bi čitali moju priču na lakat, pa da je stoput predivna.

dokolica, samoljubivost, pismenost, šta još treba za blog?

publika? ma ne, meni je ponekad gušt da čitam sopstvene blogove!

ima situacija kada kažem - brate, 
ništa pametnije danas nisam pročitao 

od ovog mog bloga, pa gde ide ovaj svet???