opet blog pod projektnim nazivom "umesto bloga"
dakle jutros je Džek Putosek (cestosjek, glede i unatoč) hitnuo d roud, seo na biciklu u Valjevu i spičio do Čačka preko Mionice Vrujaca Ljiga Rudnika i G.Milanovca, za ravno 3 vure (102km što je donelo okrugao prosek od 34.0, not bad obzirom da je put od Ljiga do ispod Rudnika u radovima i sav odrljan onim mašinama pa sam tako sat vremena uživao u anticelulit masaži (tzv drndanje). nakupio sam do Ljiga nekih 300m uspona i do Rudnika još 300, i posle toga nekoliko lepih gore-dole, pa neka bude minimum 700m uspona, ipak nije mnogo.
kuriozitet je da je Lola krenula sat posle mene (autom naravno jer je trebala da vozi trku), a da smo stigli zamalo istovremeno. naime prestigla me je malo iza Rudnika ali smo odmah nakon toga (video sam je u daljini jer je na tom mestu blago nizbrdo i držao sam 50-ak km/h) upali u neki obilazak kroz G.Milanovac jer je obilaznica bila zatvorena, zatim sam išao za nekim šleperom kroz par avenija i na svakih 50m odleteo po metar u vis jer su potonuli svi šahtovi i to te tako fino odbaci kao na stazi za skate-board... i na kraju kroz par semafora, pa neke šikane levo-pa-desno i na kraju pretičem kolonu koja je u zakrčenju iza par traktora (?) i samo sam video da joj je otvoren prozor i doviknuo ono čuveno BII-BIIPPP kao Ptica Trkačica i prošao dalje između 2 kolone auta a ona me je opet prešla tek posle par kilometara. tada sam imao samo 15-ak (valjda) km do Čačka i većinom sam išao preko 40 jer je skoro sve blago nizvodno a nekako nisam bio baš umoran...
posle toga je ona vozila trku i završila 4-ta (među seniorkama, naravno prva veteranka no to kod nas ne postoji) a celo prvenstvo je bilo malo uvrnuto jer su se gađali kategorijama kao pokvarenim jajima, neka klinka za koju neki kažu da je kadetkinja a neki da je juniorka je juče na hronometru vozila kao juniorka a danas je startovala drumsko kao seniorka, pa verujem da to može samo u Srbiji ali neka smo bar po nečemu jedinstveni u svetu (dok nas ne izbace iz UCI, to jest) jer ovde takođe npr startuju kod muškaraca U-23 i elita zajedno, a ako slučajno U-23 pobedi trku tj prođe prvi kroz cilj onda oni njemu dodele zlatnu medalju i kao U-23 i kao Elita, i to je tako već 10 godina unazad, totalno besmisleno ali opet ovdašnjim sudijama savršeno logično :-)
ajd bar je danas seniorka pobedila državno, pa je ta malecka ostala bez zlata koje je lagano mogla da uzme u svojoj kategoriji, ali nije loše ni da povremeno dobije po ušima (njen trener) ako već voli da zine više nego što može da proguta. svaka lekcija nečemu služi, naravno ako imaš pameti da je shvatiš, govorim uopšteno - ništa lično - sačuvaj bože :-P
računajući da će danas biti najvažnija domaća trka u sezoni namerno sam sinoć pobrisao stare statuse jer ionako volim da očistim profil bar jednom mesečno a sada je bila idealna prilika jer će eto drugi imati šta da objave pa da ne skrećem previše na sebe pažnju. bio je sinoć i taj noćni maraton u Novome Sadu pa će biti priča i slika na pretek, ja sam se zadovoljio starim dobrim blogićem.
dakle neka drugi pišu o sebi, a Ja, ja sam danas vozio veliku šajbnu sve do Ljiga preko svih onih brdašaca, usput sam sreo Kostolomku u nekom totalno bunovnom stanju - jedva se kotrljala uzbrdo iz Mionice da sam morao da zakočim na usponu od 5% da bih se pozdravio a da ne bih onako u leru odmakao 50m dok ona prevrće pedale frekvencijom dinosaurusa koji rastrčava ujutro nakon Ultra Traila Du Mont Blanc.
prvi deo treninga sam vrteo malo brže, oko 100 obrtaja a posle sam postepeno smanjivao kadencu da bih uz Rudnik na 39x21 sve-stoječki bez dahtanja izašao 15-16 km/h (poslednji put sam ceo uspon izašao 20 km/h iza nekog kamiončića i na vrhu sam bio toliko otrovan smradom iz njegovog auspuha da sam sve video zeleno, ono kao kad duvaš lepak) i odatle je dalje bila "zviždaljka" sve na 53x13-14 i povremeno uletanje u zavetrinu kada vidim da iza kamiona koji me pretiče nema kolone, onda pređem na sredinu trake i fijjuuu sledećih 300m zamišljam da se vozim u grupi od 100 biciklista. od prâvih biciklista nisam sreo nikoga, iako sam došao na početak prijavljivanja već su svi bili tamo, čudna neka situacija za naše prilike - navikao sam da npr kada idem na trku u Novi Sad, da me non stop pretiču kombiji i auti načičkani biciklama po krovu i da mi svirkaju skoro celim putem. a danas ništa :-(
a neprocenjivo je kad ti na vrhu Rudnika pukne u ušima, e onda znam da sam se pristojno brzo popeo.
i uopšte sam zadovoljan kakve su mi bile nogice, ne 100% ali sasvim dobre u odnosu na prosečan trening tokom radnih dana. ipak sam prekjuče trčao onih 14km po vrelom danu i po suncu, malo prebrzo u odnosu na koliko (ni)sam utreniran za brzo trčanje pa sam deo neke zbunjenosti u kvadricepsima tome pripisao. stoga sam očekivao da će Lola biti 100% (naravno u odnosu na svoje mogućnosti) no ona se ceo dan žalila na neke bolove u nogama i uopšte nije zadovoljna kako je odvezla trku, čak šta više očajna osećajem u nogama, dakle ipak je previše "košta" to stajanje na poslu 6 dana nedeljno, u kombinaciji sa vampirskim treninzima u gluvo jutarnje doba. no svejedno je zadovoljna što je uopšte probala, s tim da joj je najinteresantnije bilo da uporedi kako ide u odnosu na one cure koje nisu ni najbolje ni najlošije, ali da stvar bude morbidna do kraja (mislim osim onog glupiranja sa kategorijama i danas sam kadet sutra sam senior) te cure uopšte nisu vozile trku. da, nije lapsus, cure su došle na državno i gledale trku iz hladovine na 200m od starta/cilja. ko je tu pametan a ko lud, nisam ni dovoljno pametan da shvatim, ni jednako lud da bi mi bilo logično, uglavnom ovo državno ću najviše zapamtiti po tome da je sve delovalo kao "luda kuća". no kad malo bolje razmislim, skoro svaku domaću trku sam iz nekog razloga tako zapamtio, ili nešto zaseru sudije ili organizator ili neko treći, baš na ovoj istoj stazi je pre nekoliko godina 5 seniorki otišlo u 4 različita pravca a sudije su ostale na nekoj raskrsnici da razmišljaju šta je pošlo naopačke! na kraju su vozili trku ispočetka, naravno tek nakon par sati dok su svi pronašli put nazad do starta :-)
eh da, a curu koja je danas otpala od seniorki su stigli mlađi kadeti + kadetkinje, pa joj je sudija rekao da mora da okrene sa njima, pa je tako praktično skratila stazu i pisaće joj u rezultatima da nije završila, iako je htela da završi trku na svojoj poziciji. eto kako vam izgleda srbijanski biciklizam - kombinacija "monti pajtona" i "alo, alo" :-P
nadam se da će blogovi onih koji su trčali Noćni maraton imati nekog smisla, ja sam danas morao da tražim smisao u besmislu da bih shvatio šta tražim na ovoj trci. bar sam bio pametan da ne provedem ceo dan u autu nego sam se jutros provozao do Čačka, pa sam eto ipak našao nešto čime mogu da budem zadovoljan.
danas opet ne proveravam kucaće greške, idem pravo u krevet!
dakle jutros je Džek Putosek (cestosjek, glede i unatoč) hitnuo d roud, seo na biciklu u Valjevu i spičio do Čačka preko Mionice Vrujaca Ljiga Rudnika i G.Milanovca, za ravno 3 vure (102km što je donelo okrugao prosek od 34.0, not bad obzirom da je put od Ljiga do ispod Rudnika u radovima i sav odrljan onim mašinama pa sam tako sat vremena uživao u anticelulit masaži (tzv drndanje). nakupio sam do Ljiga nekih 300m uspona i do Rudnika još 300, i posle toga nekoliko lepih gore-dole, pa neka bude minimum 700m uspona, ipak nije mnogo.
kuriozitet je da je Lola krenula sat posle mene (autom naravno jer je trebala da vozi trku), a da smo stigli zamalo istovremeno. naime prestigla me je malo iza Rudnika ali smo odmah nakon toga (video sam je u daljini jer je na tom mestu blago nizbrdo i držao sam 50-ak km/h) upali u neki obilazak kroz G.Milanovac jer je obilaznica bila zatvorena, zatim sam išao za nekim šleperom kroz par avenija i na svakih 50m odleteo po metar u vis jer su potonuli svi šahtovi i to te tako fino odbaci kao na stazi za skate-board... i na kraju kroz par semafora, pa neke šikane levo-pa-desno i na kraju pretičem kolonu koja je u zakrčenju iza par traktora (?) i samo sam video da joj je otvoren prozor i doviknuo ono čuveno BII-BIIPPP kao Ptica Trkačica i prošao dalje između 2 kolone auta a ona me je opet prešla tek posle par kilometara. tada sam imao samo 15-ak (valjda) km do Čačka i većinom sam išao preko 40 jer je skoro sve blago nizvodno a nekako nisam bio baš umoran...
posle toga je ona vozila trku i završila 4-ta (među seniorkama, naravno prva veteranka no to kod nas ne postoji) a celo prvenstvo je bilo malo uvrnuto jer su se gađali kategorijama kao pokvarenim jajima, neka klinka za koju neki kažu da je kadetkinja a neki da je juniorka je juče na hronometru vozila kao juniorka a danas je startovala drumsko kao seniorka, pa verujem da to može samo u Srbiji ali neka smo bar po nečemu jedinstveni u svetu (dok nas ne izbace iz UCI, to jest) jer ovde takođe npr startuju kod muškaraca U-23 i elita zajedno, a ako slučajno U-23 pobedi trku tj prođe prvi kroz cilj onda oni njemu dodele zlatnu medalju i kao U-23 i kao Elita, i to je tako već 10 godina unazad, totalno besmisleno ali opet ovdašnjim sudijama savršeno logično :-)
ajd bar je danas seniorka pobedila državno, pa je ta malecka ostala bez zlata koje je lagano mogla da uzme u svojoj kategoriji, ali nije loše ni da povremeno dobije po ušima (njen trener) ako već voli da zine više nego što može da proguta. svaka lekcija nečemu služi, naravno ako imaš pameti da je shvatiš, govorim uopšteno - ništa lično - sačuvaj bože :-P
računajući da će danas biti najvažnija domaća trka u sezoni namerno sam sinoć pobrisao stare statuse jer ionako volim da očistim profil bar jednom mesečno a sada je bila idealna prilika jer će eto drugi imati šta da objave pa da ne skrećem previše na sebe pažnju. bio je sinoć i taj noćni maraton u Novome Sadu pa će biti priča i slika na pretek, ja sam se zadovoljio starim dobrim blogićem.
dakle neka drugi pišu o sebi, a Ja, ja sam danas vozio veliku šajbnu sve do Ljiga preko svih onih brdašaca, usput sam sreo Kostolomku u nekom totalno bunovnom stanju - jedva se kotrljala uzbrdo iz Mionice da sam morao da zakočim na usponu od 5% da bih se pozdravio a da ne bih onako u leru odmakao 50m dok ona prevrće pedale frekvencijom dinosaurusa koji rastrčava ujutro nakon Ultra Traila Du Mont Blanc.
prvi deo treninga sam vrteo malo brže, oko 100 obrtaja a posle sam postepeno smanjivao kadencu da bih uz Rudnik na 39x21 sve-stoječki bez dahtanja izašao 15-16 km/h (poslednji put sam ceo uspon izašao 20 km/h iza nekog kamiončića i na vrhu sam bio toliko otrovan smradom iz njegovog auspuha da sam sve video zeleno, ono kao kad duvaš lepak) i odatle je dalje bila "zviždaljka" sve na 53x13-14 i povremeno uletanje u zavetrinu kada vidim da iza kamiona koji me pretiče nema kolone, onda pređem na sredinu trake i fijjuuu sledećih 300m zamišljam da se vozim u grupi od 100 biciklista. od prâvih biciklista nisam sreo nikoga, iako sam došao na početak prijavljivanja već su svi bili tamo, čudna neka situacija za naše prilike - navikao sam da npr kada idem na trku u Novi Sad, da me non stop pretiču kombiji i auti načičkani biciklama po krovu i da mi svirkaju skoro celim putem. a danas ništa :-(
a neprocenjivo je kad ti na vrhu Rudnika pukne u ušima, e onda znam da sam se pristojno brzo popeo.
i uopšte sam zadovoljan kakve su mi bile nogice, ne 100% ali sasvim dobre u odnosu na prosečan trening tokom radnih dana. ipak sam prekjuče trčao onih 14km po vrelom danu i po suncu, malo prebrzo u odnosu na koliko (ni)sam utreniran za brzo trčanje pa sam deo neke zbunjenosti u kvadricepsima tome pripisao. stoga sam očekivao da će Lola biti 100% (naravno u odnosu na svoje mogućnosti) no ona se ceo dan žalila na neke bolove u nogama i uopšte nije zadovoljna kako je odvezla trku, čak šta više očajna osećajem u nogama, dakle ipak je previše "košta" to stajanje na poslu 6 dana nedeljno, u kombinaciji sa vampirskim treninzima u gluvo jutarnje doba. no svejedno je zadovoljna što je uopšte probala, s tim da joj je najinteresantnije bilo da uporedi kako ide u odnosu na one cure koje nisu ni najbolje ni najlošije, ali da stvar bude morbidna do kraja (mislim osim onog glupiranja sa kategorijama i danas sam kadet sutra sam senior) te cure uopšte nisu vozile trku. da, nije lapsus, cure su došle na državno i gledale trku iz hladovine na 200m od starta/cilja. ko je tu pametan a ko lud, nisam ni dovoljno pametan da shvatim, ni jednako lud da bi mi bilo logično, uglavnom ovo državno ću najviše zapamtiti po tome da je sve delovalo kao "luda kuća". no kad malo bolje razmislim, skoro svaku domaću trku sam iz nekog razloga tako zapamtio, ili nešto zaseru sudije ili organizator ili neko treći, baš na ovoj istoj stazi je pre nekoliko godina 5 seniorki otišlo u 4 različita pravca a sudije su ostale na nekoj raskrsnici da razmišljaju šta je pošlo naopačke! na kraju su vozili trku ispočetka, naravno tek nakon par sati dok su svi pronašli put nazad do starta :-)
eh da, a curu koja je danas otpala od seniorki su stigli mlađi kadeti + kadetkinje, pa joj je sudija rekao da mora da okrene sa njima, pa je tako praktično skratila stazu i pisaće joj u rezultatima da nije završila, iako je htela da završi trku na svojoj poziciji. eto kako vam izgleda srbijanski biciklizam - kombinacija "monti pajtona" i "alo, alo" :-P
nadam se da će blogovi onih koji su trčali Noćni maraton imati nekog smisla, ja sam danas morao da tražim smisao u besmislu da bih shvatio šta tražim na ovoj trci. bar sam bio pametan da ne provedem ceo dan u autu nego sam se jutros provozao do Čačka, pa sam eto ipak našao nešto čime mogu da budem zadovoljan.
danas opet ne proveravam kucaće greške, idem pravo u krevet!
Nema komentara:
Objavi komentar