gotovo za opkladu kako je "lako" napraviti FB događaj,
za 1 minut sam postao domaćin
"prvog hamburškog maratona u srbiji" :-)
tako to neki maratonci rade, naprave sami stazu, medalje,
kome god je bitno da ima "zvanično" otrčan maraton...
ja sam na treningu čak i previše puta otrčao "maraton",
a jedina medalja mi/nam je eventualno bila
znojem nacrtana na dresu :-)
tako da, ovo je prevashodno interesantno za neke
lovce na statistike, rekorde, za sve koji npr hoće
"svakog meseca po 1 (polu-)zvaničan maraton",
za one koji skupljaju maratone kao značke i poštanske marke,
vole da imaju 50 komada, 100, 1000, itd.
bar sam ja to tako shvatio...
da živim tamo negde u blizini, verovatno bih se pojavio,
da u društvu trčkaram te krugove dok mi se ne prispava,
ali je moja filozofija gotovo suprotna ovome
"prvog hamburškog maratona u srbiji" :-)
tako to neki maratonci rade, naprave sami stazu, medalje,
kome god je bitno da ima "zvanično" otrčan maraton...
ja sam na treningu čak i previše puta otrčao "maraton",
a jedina medalja mi/nam je eventualno bila
znojem nacrtana na dresu :-)
tako da, ovo je prevashodno interesantno za neke
lovce na statistike, rekorde, za sve koji npr hoće
"svakog meseca po 1 (polu-)zvaničan maraton",
za one koji skupljaju maratone kao značke i poštanske marke,
vole da imaju 50 komada, 100, 1000, itd.
bar sam ja to tako shvatio...
da živim tamo negde u blizini, verovatno bih se pojavio,
da u društvu trčkaram te krugove dok mi se ne prispava,
ali je moja filozofija gotovo suprotna ovome
pa sam često propuštao i puno "veće" trke, jer sam
bez mučenja (putovanja) isto mogao da otrčim kod kuće.
bez mučenja (putovanja) isto mogao da otrčim kod kuće.
medalja i pehara već ionako imam previše,
a trke pamtim po tragovima koje ostave u meni,
sigurno ne po odličjima ili (potrošenim) novčanim nagradama.
u poslednjih mesec dana sam na treningu otrčao
tri polumaratona, i vrlo sam zadovoljan, svakim od njih.
neke staze sam toliko često trčao, da sam ladno mogao
da ih sertifikujem, ako već i nisam, onako lično i nezvanično.
to što smo prijatelji i kolege, ne znači da moramo da
delimo SVA gledišta i da smo zaljubljeni u iste stvari.
meni je najdraže kada mi neko dođe "u goste" na trening,
i svako takvo trčanje/vožnja mi se duboko urezalo u sećanja.
to su moje omiljene "medalje", zajedno sa svim treninzima
i trkama koje sam zapamtio po nečem posebnom.
i trkama koje sam zapamtio po nečem posebnom.
kad razmisliš, medalja je nešto manje od burme.
to je nešto što treba da o nečemu svedoči,
i da te na to potseća. na neko dostignuće :-)
a vidi čuda, i Lola i ja to nosimo u sebi, "jer na prstu žulja".
dakle da rezimiram: pozdravljam svaku ideju za druženje,
okupljanje, zajedničke treninge i zabavu!!! živeli!!!
ali ako je samo zbog medalja, onda mi je bljak.
ne bih da pravim samome sebi priznanja za treninge,
rekorde staze, broj popijenih piva i pročitanih knjiga mesečno?
dakle da rezimiram: pozdravljam svaku ideju za druženje,
okupljanje, zajedničke treninge i zabavu!!! živeli!!!
ali ako je samo zbog medalja, onda mi je bljak.
ne bih da pravim samome sebi priznanja za treninge,
rekorde staze, broj popijenih piva i pročitanih knjiga mesečno?
ajde dosta o medaljama i potvrdama, pečatima i uspomenama,
ionako sam rekorder po broju sportskih blogova na balkanu :-)
ionako sam rekorder po broju sportskih blogova na balkanu :-)
Nema komentara:
Objavi komentar