samo 2h22

zaista nam se lako promene kriterijumi, i za čas
možeš sprcati neko bogatstvo za mesec dana i odjednom će ti kifla postati premija, možeš nakon toga dobiti na lotto i za tren će ti kavijar postati uobičajen
povrediš se pa ti pola sata šetnje postane totalni hajp, odnosno ako si zdrav i nepovređen trčao bi i vozio i plivao i leteo od jutra do mraka i nikad ti nije dosta
mislim ako si od onih kojima nikad ničega nije dosta
baš nedavno, nevezano za ovo, bila nam je jedna frendica na večeri, i sad smo nakon toga (a bila tona nekog povrća) uzeli da kljucamo neke pečene bademe, i kikiriki, i ja napao na to jer sam ostao nekako nenajeden od povrća, i kljucam li ga kljucam... i reče ova frendica "sale ne ume da se zaustavi", a ja pomislih "ovo uošte nije neka duhovita primedba, ovo je DIJAGNOZA"
(evo na Turu opet popadaše - ne znam zašto uopšte gone te bicikle, i zašto im sponzori daju skupocene igračke, ako već ne umeju da voze? mislim, ako bih tako često padao, brate našao bih neki drugi sport)
i tako, počeo sam o tom navikavanju i odvikavanju, sabirao sam one čuvene sate i kilometre i podaTci su vrlo otrežnjujući - iako je zima počela žestoko i više vremena smo čistili sneg nego što smo vozili trenažere, nakupilo mi se od marta 9500km na biciklama, a obzirom da sam trčao u proseku jednom nedeljno, nije malo ni ovih 900km? možda neko toliko pretrči i za mesec - mesec i po, ali ja na treningu pregalopiram 21km za 1h28 bez previše dahtanja pa treba gledati na brojke iz te perspektive, ipak...
takođe treba imati u vidu da sam prepešačio neverovatnih 1400km, od čega dobar deo kroz sneg do kolena na debelim "minusima", i da sam slučajno sve to lagano prekaskao mislim da bi mi bilo puno lakše. u sred zime je 15km pešačenja znalo da traje i 4 sata i osećaj mi je bio kao da sam završio "težak trening", što je ravno tempo-vožnji od 120km ili tempo trčanju od 20-ak km. 
dalje, podatak da sam proveo 750 aktivnih sati, govori dovoljno
ja naime nisam profi, pa mi nije bitno da "odrađujem" određene treninge po satnicama i planovima. ja radim u životu šta mi se sviđa. ako mi se vozi trenažer i znoji u sobi dok je napolju bljuzga, ja ću da otšrafim mini liniju i da vrtim na trenažeru sat i po bez problema. tog dana me to čini srećnim i tačka.
sutradan ću pak da nabijem slušalice u uši i da krenem da preslušam nekoliko albuma koje sam skinuo u zadnjih par dana, dakle pešačiću po nekim zavejanim vukojebinama nekoliko sati i neću imati nikakvu predstavu o vremenu koje je prošlo i koje mi preostaje. jer mi je tako došlo.
i kad na kraju saberem sve te sate koji su mi prošli "na nogama", dobije se 750, od čega zaista pojma nemam koliko je u kojoj zoni pulsa niti me interesuje
ponavljam, ja sam čovek rekreativac, ne glumim nikakvog profija i onda mi je glupo kad me neko upoređuje sa ljudima koji žive od sporta, pa mi kaže "eeee, ali nije ti mtb isto što i trkačka i nije ti pešačenje isto što i trčanje"
ma nemoj, pa ja mogu da pretrčim sada 20km a da se pošteno ne zaduvam, a kad se setim onih bauljanja kroz sneg do kuka i kroz žbunje koje se pod teretom snega povilo do zemlje i zatvorilo sve staze, kada sam oznojen ispod jakne panično razgrtao i lomio sve pred sobom da se ne bih vraćao ostim putem na vrh brda, pa sada pretrčkarati Lidjardovski polubespotrebnih 20km mi je zaista rekreacija u odnosu na takvo "pešačenje"
stvar kriterijuma
i stvar nekog izveštačenog principa, neko bi se samo proseravao i pametovao šta jeste a šta nije trening, a mene baš briga šta je a šta nije trening, meni je bitno da sve što radim ima nekog smisla, a smisla ima samo ako mi je zabavno, jer ja sve što radim - radim da bih se zabavio.
i eto takvih sati sam nakupio 750, u svemu što se zove aerobna aktivnost, boravak u prirodi, vežbanje, rekreacija, ili kako god ćete to nazvati. ne računam cepanje drva, ne računam masažu na poslu (što ume da bude poprilično aerobno takođe), ne računam ni seks ni grad, šetnje po supermarketima, ne računam sate vežbanja na podu, trbušnjake ni istezanje
negde prelomim, u svom tom sabiranju i beleženju, eto
kad razmislim nije ni bilo realne potrebe za ovim postom, nego sam eto sabrao sve te kilometre i minute pa sam iznenađen brojkama morao da malo o tome pišem, da bi mi sve to polako ušlo u glavu
eh da ima i ta brojka koja kaže 4404
šta je to? to su poeni. to je moja izmišljotina koja sve aktivnosti preračunava u kilometre trčanja. dakle ako bi bilo moguće ne povrediti se, ako bih umesto svega drugog samo trčao i trčao i trčao, do sada bih pretrčao 4404km u 2012-oj, s tim da podloge ostaju iste, asfalt ostaje asfalt a sneg do kolena ostaje sneg do kolena, taj koeficijent nisam uvodio a s njim bih verovatno lebdeo negde oko 5000km. sva sreća da ne moram samo da trčim, mislim sreća za moja stopala lože kolena pokosnice kukove i uopšte za ceo moj maleni organizam :-)