ne daj se, limes

sad bi trebalo malo proširiti i "oplemeniti" ovaj FB status
~~~~~

... i u utorak reče Čipi - Neka bude trčanje!
... i bi trčanje.
11km kratak juriš (44') kejom (pored Kolubare) do gradskog parka, zatim stazom kroz park do vrha brda kod tv antene, spust do kafane Zlatan Čekić (!) i povratak 1.5km magistralnim putem M4 do drugog kraja istog onog parka od malopre, kroz park donjom stazom i nakon silaska na reku povratak po prašini i spaljenoj travi.
obzirom da sam juče prešao MTB-om 118km sa nekih 1450m uspona, a rano jutros 63km, zaključujem da je ova pauza za ručak bila uspešna. jedini problem je što sam ostao gladan :-)

~~~~~ 

e sad, ALI... da bih idealno pripremio ovaj kolokvijum, trebao bih da skinem podatke/prolaske iz Polara jer sam u mislima svo vreme trčao "protiv" sebe od pre nekoliko dana, kada sam trčao isti ovaj trening. no obzirom da ipak nije kolokvijum, iz pamćenja ću da iskopam neprecizne podatke i da ... ma ipak neću, moram da vidim te cifre! a pošto nemam u W7 instaliran polar jer moj interfejs nema podršku za išta nakon XP, moram ručno da prekucam sve u Excel. 

ajme koja razlika između osećaja i matematikeeee!!! sad ovde imam materijala za knjigu, u tri toma, imam za Rat I Mir (ono rokamo velika slova ko ameri) a ne za blogić. pokušaću ukratko da izdvojim razlike:

1) 

po osećaju, blog bi išao kako sam danas odlučio da trčim pola minuta sporije nego prošli put, jer mrzim to kad završim trening "na pola" minuta, bilo je 43'29''. uffff što to mrzim. odluči se čoveče, ili malo nagazi i pređi tih 11km za 43' (lični mi je 41' na tom istom treningu) ili oladi, rastrči malo pred kraj i uđi kući na 44', kao gospodin čovek. i tako reče ona "kad se vraćaš?", a ja ono preciznost švicarskog japanca "za četres četri minuta!", phew!

i sad duvao je vetar jak u leđa, vidim da će prvih par km da bude brže, zadnjih par km sporije (jer trčim po osećaju, boli me za prolaske) a deo po brdu i kroz šumu i kuće/naselje će biti tu negde kao i da nema vetra. još samo treba ubosti tih 3 sekunde po kilometru sporije, mislim razliku u osećaju, ne u brzini. prvih par km trčim doslovno istom brzinom kao prošli put, no osećaj je za trunčicu niži. nakon 3.3km mislim da imam čak i brži prolazak no sad vidim da nije nego je isti. brdo penjem za 4'48'' a znam da je prošli put bilo 4'45'', pa ovo je zajebalo švajcarce i japance i to ih je razvalilo, mislim ajd pogodi 3 sekunde na brdu sa nekoliko serpentina, u sekundu. a ja ubo, u sridu. smešak mi ne može skinuti ni hirurg, trčim dalje nizbrdo, neumereno iskežen kao da sam nakon 20 godina bezuspešnih pokušaja najzad zatrudneo veštačkim putem. spust kao nešto rastrčavam u tempu, jer pamtim da sam se prošli put podosta iskomirao pred kraj (bilo 33 stepena!) pa sad kao, fata me neki oprez... dole dolazim na 24'20'', i sad, do kuće imam skoro 5km ravnjikavog trčanja, to je taman malko manje od 20' (4'/km) i rekoh - opet sam ubo ritam, ko komarac kad mi pogodi zglob kojim najčešće nešto zakačim pa ne mogu a da mu ne pomenem milu nanu komarčiju bar 30 puta u toku dana. i ništa, do kuće sve po satnici, pratim prolaske, kao da štoperica pita patike koliko treba da pokaže, kad god pogledam vidim baš ono što treba da vidim, i eto JEDINO NA KRAJU, tek da ne bude sve tako cakum-pakum, izađe iz megamarketa neka cura od koje pomislim da je jedna extra ultra prijateljica, i počnem da sprintam da je stignem (ona na bicikli) i naravno nisam ispeo jer je ona nagazila 20km/h. no zato sam prebacio normu i u zadnjih 500m skinuo toliko da sam završio za 43'42'', jbg, ima se (snage), može se... uglavnom sjebo sam statistiku i ostavio sebi masnu fleku na karijeri pejsera* (TM Veki). btw videh danas jedan izraz od tih amero-srbizama na koje se Veki prima (baš je on dao link, ko bi drugi), pazite sad ovo, "BREJNSTORMING"! :-))))))))))
mislim stvarno,
što bi naše babe rekle "ćorav kad progleda, daleko vidi..."

2) po štoperici, ovo brate nema blage veze sa svim gorenapisanim, prosto se osećam kao da sam pisao sve do sada pod dejstvom nekih gljiva, misim, onih gljiva. jeste par prvih prolazaka kao što rekoh, no onaj spust je bio 15 sekundi sporiji, to ne da nisam primetio da baš toliko rastrčavam, nego se valjda ne sećam da sam ga prošli put natočio kao majmun što pije mleko. ako niste nikada gledali u zoo vrtu kako hrane majmune, dakle u BG vrtu im daju flašu od kokakole od litar, punu mleka. i majmunčić krene to da pije, i kako isisava mleko on ne ume kao ljudi da ostavi malo lufta da ulazi vazduh nego on proguta grlić i kad krene da loče mleko flaša se polako vakumira (dobro sad, učio sam fiziku, nego opisno pesnički) i puca, krcka, on isisava mleko, i to traje nekoliko minuta, niti mu pada na pamet da malo zastane niti flaša ima kud osim da se skuplja i spljoskava, uz neverovatno pucanje i praštanje, i tek kad sve popije (litar majke mi, na eks) on samo ispusti onu flašu onako spljoštenu kao da ju je pregazio valjak. eto ne volim da budem jedini subjekt u blogu pa to ti je, daj šta daš pa makar i mladunče šimpanze, bolje je društvo od barem milijardu ljudi, od šest. mislim milijardi. i sad gde li sam stao, moraću da čitam sopstveni blog da bih se setio :-)

aaaaaaa natočio nizbrdo, onda, a ne sada. dobro. i dakle vidim koliko mi je ostalo vremena, vetar je jak prejak no ne smeta mi koliko sam mislio da će da mi smeta, na bicikli smeta puno više pa me valjda taj osećaj/strah drži i na trčanju. uglavnom, i po tom vetru, a verovatno zahvaljujući laganom strčavanju nizbrdo, U SEKUNDU sam se isto vratio zadnjih 5120-270= ... (da vidim gde sam izbio, na koliko od kuće) dakle 4850m? za 19'22'', zahvaljujući tome što sam zadnjih 500m sprintao za curom u šorciću na bicikli. mislim stvarno, čega se tinejdžer stidi time se čika ponosi. valjda. tako da, prema štoperici, to je bio totalni štap i kanap, blage veze nije imalo sa preciznim švajcarskim odrađivanjem ritma 3''/km sporijim, nego sam se tako šamarao brzinama kao da držim u ruci debeo svežanj novčanica od po 500 evra. pretpostavljam. tako da, nije loše videti ni šta kaže štoperica. 

ume da kaže svašta, stvarno, nije čudo što je ženskog roda, ima jezik do oblaka. i sve što umisliš da je ovako, ona ti kaže da nije nego je ustvari bilo onako. mislim šit živi. švajcarac japanac malo morgen. jedino eto što sam ubo total, reko sam 44 i bilo je 44, pa sad, mogu i da joj kažem da je čangrizalo i da traži dlaku u jajetu. imam bar neki argument da sačuvam ponos. ako je to najbitnije. ma nisam loš, još da mi povremeno iz gaća nije promaljao nos onaj bol u dupetu, bio bih savršen. izguglajte "hamartia", pa aristotelovo viđenje, i sve će vam biti jasno.