pamet

svašta mi je danas proletalo kroz glavu na poslu...

pogledam svoj blog koji osvežim svakog trećeg dana,
i vidim neko dete kome svakog trećeg dana dajem ručak...

pomislim kako je čak lakše trčati kad si mrtav umoran, nego pešačiti
ipak, sve okolo brže proleće, pa ti skrene pažnju sa zamora na okolinu

ostavite kod kuće vokmen/telefon kada pođete na trčanje
ne bojte se što ćete ostati sami sa sobom, sledećih sat vremena
nije to tako loše društvo, koliko se vi pribojavate
nakon početnog perioda, kada se malo bolje upoznate,
shvatićete da sam u pravu...

nisam trčao nešto ekstra brzo, išao sam
više od 1km/h sporije nego na poslednjih par trčanja
ali nisam trčao ni presporo. bio je to ritam za maraton 3h02'
(malo trave, malo trotoara, malo uzbrdica, puno vetra!)
oprostio sam sebi tih "izgubljenih" 45sec na 21km, sa idejom
"bolje je uživati 91 minut, nego se mučiti 90 minuta?"
sve u duhu moje poznate životne filozofije
"živi svaki dan kao da je PRED-poslednji"

(znam da se po pravopisu kaže "preTposlednji",
i to se zove jednačenje suglasnika po zvučnosti.
no kada PIŠEM, "zvučnost" ne postoji, i ovako mi logičnije izgleda)

skoro svako od nas ima neki svoj pravopis,
i to može ali ne mora da znači da je nepismen :-)

trčeći ovako premoren, gotovo uvek, imam osećaj
da svakih 11km trčim u ritmu polumaratona,
a da svakih 21km trčim ritmom maratona (a danas i sporije).

rezultat, to je ono što izmerimo, to je ono što važi i vredi.
a osećaj, to je ono na šta se pozivamo, kada želimo 
da verujemo kako smo nešto mogli puno bolje.
nekad ispadne dobar, a nekad nas prevari.
oprezno s osećajem!
ne shvatajte ga tako ozbiljno kao rezultat, nikad! :-)

pamet, to je ono što imaju neki, ali ne svi.
mozak, to je ono što imaju svi.
imati mozak je, dakle, uteha za većinu.