petak, 13. srpnja 2012.

vremena !!! (mi dajte)

stvarno više pojma nemam ni gde sam bio pre 5 dana, ni šta sam radio pre 3 dana. svako jutro opalim RESET i život sa novim buđenjem zaPOČne isPOČetka. jutros mi je proletelo kroz glavu "daj da nažvrljam neki blogić" i palo mi je na pamet da bi naslov mogao da bude 26-27-28-29 jer su to temperature na koje se privikavamo u kući, i na kojima palimo klimu. pre nekoliko godina je 26 bilo "neizdrživo", pa smo dofurali do 27... i evo sada sam je kresnuo kada mi je postalo pretoplo i vidim da je u kući 29, a napolju 32 (pa ne mogu baš da otvorim vrata da uđe "svež zrak"). pa sam posle treninga (bic) pomislio da nažvrljam na brzaka blogić i da stavim naslov 31-32 jer su nam se tu vrteli okviri proseka (brzine) na vožnji po podosta kupsera/brdašaca oko Bogovađe i okolnih sela. pa sam malopre pomislio da stavim naslov 32-33 kolike su bile temperature na onom iznenadnom trčanju na koje sam izleteo kao ispaljen iz katapulta, nakon što sam dobio sat vremena slobodno. par sati pre toga sam nategao nekog pepsi light-a i po sumnjivom ukusu se setio da sam u tu flašu spojio ostatak od burn-a, i baš pomislio kako je veselo u sred leta na ovoj vrućini saručiti u sebe par deci burn-a... tok događaja je tako išao da sam prvo poželeo da se malo provozam, pa sam shvatio da to puno traje, pa se odlučio za neko trčanjCe, i tako po logici da treba nešto brzo "smlatiti" (da bih za što kraće vreme pretrčao što više) obukao stare izgažene (1200km) puma belus ravne patike, koje su nekada važile za bogzna lagane a sada sa svojih 290 grama deluju najblaže rečeno smešne. nisam previše razmišljao o tome koliko sam vozio prekjuče, juče, mada sam jamačno u nogama morao da osećam i jučerašnjih 4+ sati na mtb-u sa kolegom bajkerom-trkačem i zaljubljenikom u prirodu, a bogme morao sam da (valjda) osećam i jutrošnjih 77km jakog tempa sa Lolom, i nakon toga par sati stajanja na poslu. no iako sam morao sve to da osećam, nisam morao da SAOSEĆAM sa svojim nogama, tako da sam po dejstvom pomenutog narkotika zapalio fitilj u sebi i znao da odatle nema povratka. pesma uz ovaj blog bi mogla da bude "running with the devil" od van halen, jer je đavo bio u meni i bogme me je fino poterao na to trčanje. kilometar po trotoarima i sa pretrčavanjima ulice, još toliko po zemlji i spaljenoj travi kejom uz reku, zatim kroz gradski parkić i nakon 3.3km uspon sa 200 na 260m nadmorske (kuću sam ostavio na 180m) gde je srećom bilo podosta senki od drveća, da mi malo ublaži taj osećaj pregrevanja. na vrhu kod tv tornja i vodovoda postoji jedna mala česma no pošto mi je bila 50m izvan putanje kretanja, ladno sam je promašio i nastavio dalje nizbrdo. tih 1050m uspona sam prešao za 4'45'' iako sam se samo nadao (u najluđim snovima) da se popnem za 5' ili malo više, i odmah sam znao da je ovo "moj dan". jebiga, petak 13-ti, počeo je tako da mi je na jutarnjem treningu pukla žica u zadnjem točku nakon samo 10km i ceo ostatak sam vozio sa točkom koji šeta levo-desno kao pijan, a prilikom polaska na trčanje sam nakon 100m i pretrčavanja prve ulice stao na neki kamenčić na travi ispred trotoara, iskrenuo nogu i desnim kolenom tako jako spičio u levo koleno da mi je sledećih par minuta bilo solidno utrnulo (jedno) odnosno delimično nabijeno (ono drugo). no u oba slučaja sam taj početni peh shvatio kao dobar znak, kao što rekoh Loli nakon pola vožnje "mala gužva na putu, valjda se gejaci plaše što je petak 13-ti pa ne smeju da upale auto?" a ona reče "jedna žica nam je već pukla, sad smo mirni do kraja treninga!" i tako je i bilo. dakle na vrh tog brdašceta sam izbio nakon 18' a dotle sam imao 4.4km i obzirom da je 18' prosek od 4'/km (15km/h) za 4.5km, znao sam da sam samo 100m iza nekog virtuelnog protivnika koji celu stazu trči na autopilotu 15km/h. u sledećih par km sam mu lupio kontru jer sam nizbrdo zujao 17km/h i nakon silaska kod kafane sa simboličnim imenom "zlatan čekić" (mazati tempo se na engleskom kaže "put the hammer down", odnosno jurnjava-rokačina se kaže "hammering") sam već bio pola minuta ispred tog zamišljenog robota. tada su počeli prvi problemi, malo neki grč u stomaku, verovatno od dehidracije, malo opšta slabost, verovatno od temperature, no nijedan km mi nije bio iznad 4' i do 10-og km sam stigao za 39'20''. naravno da je poslednji (od 10) km bio po istoj onoj prašnjavo-džombastoj zemlji i spaljenoj travi pored reke, i ostao mi je još 1 km do kuće, po trotoarima i preskakanju ivičnjaka i parkinga. celim povratkom je toliko jako duvao neki vreo vetar, da je delovalo kao da na bicikli idem negde nizbrdo otprilike 65km/h, pa sam to brzo obračunao kao 65 - 15 (moja brzina) = 50 km/h, dakle vetar je duvao nekih 14m/s... jer iz atletike znamo da je 10'' za 100m jednako 36km/h, pa odatle uvek krenem, dakle npr vetar 54km/h je 15 metara u sekundi. to je ono kada iz voza promolite glavu kroz prozor :-) kući sam došao ritmom na pola između tempo-trčanja i tempo-rastrčavanja, taj poslednji km kroz grad, i sve završio za 43'28'' bez ikakve želje za finiširanjem, sačuvaj bože. ipak je sutra u planu dugačka vožnja... ušao sam u dvorište, seo na beton, otšrafio crevo za zalivanje trave, i polivao se par minuta, a zatim sam uperio crevo ka nebu i napravio mali pljusak pod kojim sam se veselio dobrih 5 minuta. što jes - jes, zaslužio sam ga!

Nema komentara:

Objavi komentar